novembar 25, 2023 | Vreme čitanja: 4 minuta

Zašto samo Srbi slave slavu?

Zašto samo Srbi slave slavu?

Svi koji posete Srbiju u ovo doba godine sigurno će primetiti (a neki i doživeti) jedan od najzanimljivijih običaja u Srbiji – proslavu Krsne slave. Potkraj jeseni i početkom zime, pogotovu u novembru i decembru kada su se nekada obustavljali radovi na polju, srpski narod slavi i praznuje. Upravo u ovo doba godine obeležava se najviše pomena na pravoslavne svece koji su od davnina zaštitnici srpskih porodica. Zato je sada pravo vreme da se podsetimo šta je slava, kako se slavi, šta predstavlja i otkada se obeležava u našem narodu.

Svetac kao zaštitnik porodice

Slavljenje sveca, zaštitnika porodice, jedinstven je religijski običaj u Srba, uspostavljen u vreme napuštanja paganstva i pojedinačnih božanstava koje je imala svaka kuća. U prethrišćansko vreme, Srbi su verovali da svaka porodica ima svog boga zaštitnika, pa su se sa primanjem hrišćanstva ti običaji i verovanja preneli na hrišćanske svece. To je ostalo i do danas – slavljenjem slave srpska porodica ne poštuje samo svog sveca i Crkvu, već i svoje porodične pretke.

Strancima to može da izgleda neobično, naročito ako imamo u vidu da drugi pravoslavni narodi (Grci, Rusi, Bugari) ne proslavljaju Krsnu slavu. Kod njih je uobičajeno proslavljanje imendana, kod nas nije. Proslava porodične Krsne slave, sa porodicom i prijateljima, ostalo je obeležje samo našeg naroda.

Ako ste u poseti našoj zemlji, ne propustite priliku da prisustvujete nekoj proslavi slave. Videćete koliko je tradicije i običaja protkano kroz sve ceremonije. A ako niste u mogućnosti da uživo prisustvujete ovim svečanim događajima, pročitajte našeg čuvenog pisca Stevana Sremca i njegovo delo Ivkova slava i možda ćete moći da proniknete u važnost obeležavanja ovih običaja. A možete pogledati i filmsku adaptaciju koju posebno volimo jer prikazuje život starog Niša.

Srpska slava

Srpska slava proslavlja boga i njegove svetitelje. Sveci koji se obeležavaju mogu biti apostoli, proroci, mučenici, pravednici koji su bitni za istoriju hrišćanske crkve.

Početak srpskog praznovanja vezano je za ime Svetog Save. Sveti Sava i njegovi naslednici zalagali su se za potiskivanje paganstva u narodu, pa se nalaze podaci koji kažu da su zbog toga uveli slave koje je trebalo da usaglase proslave sa hrišćanskim načinom slavljenja boga.

Proslava Krsne slave posebno je bila važna u viševekovnom periodu turske kolonijalne vladavine i za vreme mnogih pokušaja unijaćenja od strane kataločkih zemalja sa severa i zapada. Od dana prihvatanja slave, Srbi su se trudili da taj dan za njihovu porodicu bude što svečaniji i bogatiji, kako bi pokazali svoju odlučnost u obeleževanju svoje vere, Crkve i porodičnog zaštitnika. Iz nedavne prošlosti čuli smo svedočenja: za vreme komunizma, nakon Drugog svetskog rata, kada je javna politika zabranjivala upražnjavanje religijskih običaja, mnoge porodice su tiho i u tajnosti, bez prekida, sekle slavski kolač, palile sveću i obeležavle svoju tradiciju.

Na časovima srpskog kao zavičajnog i stranog jezika, obično se pravi korelacija sa predmetima narodna tradicija i veronauka, kako bi se prikazao različit spektar običaja iz svih uglova u vezi sa proslavom krsne slave.

Ko slavi slavu i kada se počinje?

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. U Srbiji slavu slave pravoslavni hrišćani i sa slavljem počinju onda kada se novoformirana porodica osamostali. Recimo, kada se sin odvoji od roditelja i oženi se po pravoslavnim običajima, od svog oca preuzima slavljenje neke određene slave. Srpska Pravoslavna Crkva danas pokušava da ukaže da je pogrešno uverenje da se slava ne preuzima ukoliko je je mladoženjin otac živ i dalje slavi, ili je slavi rođeni brat, već svi muški članovi porodice preuzimaju slavljenje slave.

Slava se prima u prvoj godini sinovljevog braka, kada sin odlazi dolazi sa svojom ženom kod oca na proslavu slave. Tada otac seče slavski kolač i svojom desnom rukom mu predaje četvrtinu slavskog kolača i sinu predaje slavu sa željom da sa svojom ženom i budućom decom dugo i u zdravlju proslavlja slavu. Sin kolač nosi kući, podeli ga sa svojom porodicom i od naredne godine počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.  Iako nije u skladu sa tradicionalnim hrišćanskim običajima, u mešovitim brakovima dešava se da i žena preuzme slavu od oca, ukoliko se njen muž odluči da žive po pravoslavnim srpkim običajima.

srpska slava

Kako se pripremiti za slavu?

Nekoliko dana pre slave domaćin poziva sveštenika u svoju kuću da osveti vodu za slavu. Za osvećivanje vode treba pripremiti:

  • činiju sa čistom vodom
  • bosiljak
  • tamjan
  • kadionicu
  • sveću
  • spisak živih članova porodice
  • spisak umrlih članova porodice

Činu osvećivanja vodice se obavlja po pravoslavnim hrišćanskim običajima pred slavskom ikonom na istočnom zidu sobe ispred koje je upaljeno kandilo. Osvećenju vode prisustvuju svi članovi porodice koji su se u tom trenutku zatekli u kući. Kada sveštenik osveti vodu svi članovi porodice otpiju po gutljaj, a od ostatka svete vodice domaćica treba da umesi slavski kolač. Pri osvećivanju vodice sveštenik kroz molitvu čita imena živih ukućana i pominje za pokoj duše preminule članove porodice. Osvećenje vodice smatra se veoma bitnim u tradicionalnim srpskim kućama, jer se smatra da sveti duh silazi i osvećuje porodični dom, kao i sve njegove članove. Na taj način porodica dobija duhovnu snagu koja treba da je prati kroz život i rad cele sledeće godine.

Pozivanje na slavu

Tradicionalno u našem narodu važi uverenje da se na slavu ne poziva, već dolazi. Međutim, taj običaj je danas promenjen, kao što se promenio i način proslave slava. Sasvim je u redu ako pozovete svoje goste i ako napravite plan dolaska gostiju.

Pozdravljanje i dočekivanje gostiju

Domaćin bi trebalo da svoje goste dočekuje pred kućom ili na pragu svog doma. Svi u porodici su obučeni u skladu sa raspoloženjem – svečano. Gosti se pozdravljaju sledećim rečima: Dobro došli! Gosti otpozdravljaju sledećim rečima. Srećna slava domaćine, tebi i tvom domu i tvojim ukućanima, mnogo godina u zdravlju i veselju!

Slavski kolač

Slavski kolač se mesi uoči slave i predstavlja žrtvu Bogu što nas je kroz stradanje sina svog, Isusa Hrista, spasao od smrti.

Slavski kolač se priprema na sledeći način:

  • 750 g pšeničnog brašna, tip 400
  • 3 kašice soli
  • bogojavljenska vodica
  • osvećena slavska vodica
  • voda
  • 1 kocka svežeg kvasca

Potrebno je sve sastojke dobro zamesiti i dok testo nadolozi, pripremiti šare sa pravoslovnim hrišćanskim i nacionalnim motivima. U sredini kolača se bode osvećeni bosiljak. Svaki ukras na kolaču ima svoje značanje.  Recimo četiri slova s označavaju nacionalno jedinstvo, krst – hrišćanstvo, golub –mir i sl. Ceo kolač se pažljivo peče i postavlja na tanjir u kome će biti izvršeno blagosiljanje kolača. Kolač se mesi postan.

Slavsko žito

Slavsko žito se priprema iz zahvolnosti Bogu na sve zemaljske plodove u spomen svetitelja kojeg porodica slavi, kao i za pokoj duše umrlih članova porodice. Žito ujedno predstavlja i simbol vaskrsenja (seje se, istruli u zemlji, a iz njega niče novi klas).

Slavsko žito se priprema na sledeći način: očisti se zrno po zrno pšenice, pa se dva dana pred slavu potopi u hladnu vodu i ostavi da prenoći preko noći. Ujutru se u toj istoj vodi kuva i potom iscedi kroz cediljku i ispira se sve dok zrno ne ostane potpuno belo. Pšenica se ostavi da prenoći a ujutru se samelje na vodenici za meso.  U samlevenu smesu se dodaje na jedan kilogram pšenice, jedan kilogram prah šećera i jedan kilogram mlevenih oraha. Šećer ravnomerno dodavati u žito i dobro mesiti rukama.

Služenje žitom

Posle rezanja kolača žito se se prelije vinom. Domaćin se prvi služi žitom, a zatim svi ostali ukućani. Potom se služe gosti kako koji pristiže na slavu. Domaćica je ta koja prinosi žito gostima na većem poslužavniku sa nekoliko kašičica na posebnoj tacni i jednom čašom vode u kojoj se odlažu upotrebljene kašičice nakon služenja.

Slavska sveća

Trebalo bi uzeti sveću od čistog voska. Ona predstavlja najčistiju i najiskreniju žrtvu porodice Bogu.  Prestavlja simbol želje i težnji ka uspehu porodice koja proslavlja slavu.  Sveća je dužine od 50 do 60 cm. Pali se neposredno pred sečenje kolača na dan slave. Kada veći deo sveće izgori, ona se gasi na sledeći način. Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje uzme jednu kašičicu vina i u nju izlije u fitilj. Potom se sveća i stalak stavljaju ispred ikone, i tu stoji do sledeće godine i pali se prilikom zajedničkih molitvi.

Crno vino, tamjan i ulje

Crno vino prilikom proslave slava predstavlja prolivenu Isusovu krv kojom se preliva prerezani slavski kolač. Tamjan se koristi za kađenje i označava molitvu porodice koja putem prijatnog mirisa se uspinje prema Bogu, dok se ulje koristi za kandilo koje takođe predstavlja žrtvu prinesenu Bogu.

Slava se priprema posna ukoliko se pada za vreme posta, u sredu ili petak.

Najčešće srpske slave

Deset  slava koje se najčešće slave u Srbiji do Božića su:

  1. 27 oktobar – Prepodobna paraskeva (Sveta Petka)
  2. 31. oktobar – Sveti apostol i Jevanđelist Luka
  3. 8. novembar – Sveti Velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan)
  4. 14. novembar – Sveti Kozma i Damjan (Vrači)
  5. 16. novembar – Sveti Đorđe (Đurđic)
  6. 21. novembar – Sabor Svetog Arhangela Mihaila (Aranđelovdan)
  7. 24. novembar – Sveti Mučenik Stefan Dečanski (Sveti Mrata)
  8. 4. decembar – Vavedenje Presvete Bogorodice
  9. 17. decembar – Sveta Varvara
  10. 19. decembar – Sveti Nikolaj Čudotvorac ( Nikoljdan)

Nakon Nove godine i Božića, u Srbiji se u januaru proslavljaju još i Sveti Stefan (9.1), Sveti Jovan (20.1) i posebno, u svim školama, Sveti Sava (27.1).

Novi ciklus kurseva srpskog kao stranog i zavičajnog

Na svakoj slavi, u svakom delu običaja i tradicije, krije se pravi svet Srbije i njenih ljudi! Jer, srpske slave su mnogo više od gozbe: to je proslava zajedništva, ispraćanje jedne radne godine i dočekivanje nove, vreme pomirenja, ljubavi i sećanja na pretke. To je dan kada su vrata doma ovorena za sve, kada se okuplja porodica, kumovi i prijatelji. Slava je, iznad svega, duhovni doživljaj, prilika da ugodimo svetitelju i da sa prijateljima provedemo vreme u prijatnom razgovoru. Slava nas spaja i zbližava i zato je glavna odlika srpskog pravoslavlja.

Ako želite više da naučite o srpskim običajima kroz učenje srpskog jezika kao stranog ili zavičajnog, pozivam vas da nam se pridružite. Upisi su u toku, možete se prijaviti popunjavanjem prijave na ovom linku.