Да ли су PISA тестови право огледало нашег образовања?

У савременом образовном дискурсу, PISA тестови (Programme for International Student Assessment) заузимају значајно место као индикатор квалитета школства, не само у појединим државама, већ глобално. Али шта конкретно представљају PISA тестови, како се спроводе, где се Србија налази у том глобалном контексту, које проблеме откривају и да ли су заиста само тема за пар дана медијских полемика или захтевају озбиљну и трајну посвећеност?

Образовање мора бити тема број један у сваком друштву које размишља о будућности. Статистика је ту најмање битна. Начин на који данас учимо нашу децу одређује какво ћемо друштво имати сутра. Суочени са брзим технолошким променама, глобалним изазовима и све захтевнијим тржиштем рада, не можемо као друштво приуштити да образовање буде само повремена тема. Напротив, о њему никада није довољно приче, јер је оно темељ свега што следи – од економског развоја до културног идентитета и друштвене солидарности.

А управо PISA тестови могу бити показатељ колико смо заиста спремни за будућност — да ли наш образовни систем ученицима пружа знања која остају и вештине које се примењују, или још увек учимо само да бисмо „положили тест“.

Шта су PISA тестови и како се спроводе

PISA је међународни програм за процену знања ученика који организује Организација за економску сарадњу и развој (OECD). Циљ је да се испита како ученици, са око 15 година, користе знања из читања, математике и природних наука у свакодневним животним ситуацијама — не само колико чињеница памте, већ како размишљају, решавају проблеме, како разумеју и примењују оно што су учили.

Тестирање се спроводи сваких три године, а у завршном извештају се објављују ранг листе држава, анализе појединачних способности, али и компарације трендова кроз време. Важно је напоменути да тестови нису само академски — они су осмишљени да показују како образовање припрема младе за свет који се брзо мења, захтева способност прилагођавања, критичког размишљања и сталног учења.

Место Србије у глобалном контексту

У претходним циклусима PISA тестова, Србија се редовно појављује међу учесницима, што представља и прилику и изазов. Наши ученици чешће имају просечне или нешто исподпросечне резултате у поређењу са земљама чланицама OECD, посебно у математици и природним наукама. У сегменту читања, резултати су варирали, али генерално постоји простор за напредак.

Када погледамо земље које су значајно изнад нас, видимо да оне у образовању стављају већи нагласак на ранy стимулaцију размишљања, развијање метода учења (нпр. пројектно, интерактивно учење), континуирану обуку наставника, као и снажну повезаност образовања са потребама друштва и привреде. И то нису тривијални фактори — они су кључни да би школе биле релевантне за модерно доба.

Шта тестови откривају о образовном систему и који су проблеми

PISA индикатори откривају више него што показују само рангирање — они такође помажу да се уочe систематски изазови. Ево неколико кључних увида:

• Неравномерна припремљеност ученика. Деца из урбаних средина, са бољим ресурсима, често постижу боље резултате него они из сиромашнијих или руралних средина. То говори о неједнакости у приступу квалитетном образовању.

• Мана практичне примене знања. У многим школама у Србији настава је и даље усмерена више на памћење и припрему за испит, него на развој способности које PISA мери: решавање проблема, примену у новим контекстима.

• Недовољна подршка за развој читалачке и дигиталне писмености. Док читање и разумевање текста остају основне вештине, дигиталне компетенције и критичко размишљање постају све важније у савременом друштву. PISA тестови показују да ученици, иако технички пристижу, често имају слабије развијен аналитички приступ – колико разумеју садржај, колико могу да га евалуирају, повежу, користе.

• Улога наставника и наставних метода. Иновативне, ученику прилагођене методе учења често су заступљене у земљама са високим PISA скором. У Србији постоји отпор променама – од система плаћања, преко школског курикулума, до ресурса школе – што отежава увођење савремених метода.

• Ресурси и инфраструктура. Књиге, лабораторије, дигитална опрема, интернет приступ – све то утиче на могућност квалитетне наставе. Где је недостатак тих елемената, школски систем тешко може да пружи образовање које омогућава ученику да развије све способности које ће му требати у животу.

Да ли је ово само тема за „три дана“ или захтева трајну пажњу?

Када резултати PISA тестова изађу, често настане јавна расправа: шта је лоше, ко је крив, да ли су тестови „фер“, и слично. Међутим, краткотрајна реакција није довољна. Ово није тренд који се распада – образовна технологија, глобална конкуренција, промене у економији захтевају да се образовање стално унапређује.

Потребно је да политика, просвета, родитељи и друштво схвате да је образовање стратешко питање – не само за појединца него за будућност земље. Свака промена која се уведе „на кратко“ и без озбиљног планирања често остане само декларативна.

Шта PISA говори о будућности – и какво образовање желимо

PISA тестови, када се правилно интерпретирају, могу бити веома користан алат за унапређење. Не треба гледати на њих као на коначну пресуду, већ као на смернице: где су нам слабе тачке, чему да тежимо, које промене су нужне. Они нас приморавају да размишљамо о образовању не као о процесу „преноса знања“ него као о заједничком путовању у којем ученик учи како да учи, размишља, прилагођава се.