Лознички новинар, аудио-продуцент и voice-over уметник Милинко Миле Васиљевић поклонио је своје професионалне аудио-снимке стихова најзначајнијих српских песника дигиталној ризници Wikimedia Commons. Снимци су објављени под слободном Creative Commons лиценцом, што свима омогућава да их бесплатно слушају, користе и деле.
Ова дигитална аудио-архива српске поезије представља значајан допринос очувању говорног културног наслеђа и српске језичке културе у дигиталном добу.
Српска поезија доступна свима
У времену брзих дигиталних формата, очување говорног културног наслеђа често остаје у другом плану. Васиљевић је зато одлучио да своје вишедеценијско спикерско искуство стави у службу општег добра.
Стихови песника као што су Милан Ракић, Јован Дучић, Алекса Шантић и Лаза Костић, у његовој интерпретацији, сада су део слободно доступне дигиталне баштине. На овај начин српска поезија постаје доступнија ученицима, наставницима, љубитељима књижевности, истраживачима, културним установама и свима који желе да је слушају.
Одлуком да се снимци објаве под слободном лиценцом Creative Commons на платформи Wikimedia Commons – сестринском пројекту Википедије – омогућено је да се ови аудио-записи легално и бесплатно користе у различите сврхе.
Коме су аудио-снимци српске поезије намењени?
• Ученицима и професорима у школама широм Србије и дијаспоре, као допунско наставно средство.
• Слепим и слабовидим особама, којима је аудио-формат важан начин приступа књижевности.
• Културним установама и музејима који желе да обогате своје образовне и уметничке програме.
• Ауторима, истраживачима и другим корисницима који желе да аудио-поезију укључе у своје пројекте, у складу са условима слободне лиценце.
Очување језика, дикције и говорне културе
Култура једног народа живи онолико колико је присутна и доступна у савременом дигиталном простору. Објављивањем ових снимака на Викимедији, Милинко Миле Васиљевић доприноси да српска поезија добије трајно место на глобалној мрежи.
Правилна дикција и акцентуација имају важну улогу у очувању језичке културе. Зато ови аудио-записи нису само снимци књижевних дела већ и пример како се савремена технологија може користити за очување говорног наслеђа и приближавање српске књижевности новим генерацијама.
Гостовање у Радио Новом Саду
О својој мисији очувања културне баштине, значају правилне дикције, говорног израза и свом вишедеценијском раду, Васиљевић је говорио и у гостовању у Ноћном програму Radio Новог Сада 1 (RTV), где је истакао значај језичке културе у савременом медијском простору.
Дигитална архива „Поезија за сва времена“
У оквиру дигиталног легата под називом „Поезија за сва времена“, стихове говори и интерпретира Милинко Миле Васиљевић.
Песме у аудио-архиви
Јован Дучић – Песма жени
Јован Дучић – Символ
Јован Дучић – Срце
Алекса Шантић – Емина
Алекса Шантић – И опет ми душа све о теби сања
Душан Васиљев – Човек пева после рата
Јован Јовановић Змај – Пођем, станем
Лаза Костић – Опрости ми
Лаза Костић – Santa Maria Della Salute
Милан Ракић – Искрена песма
Владислав Петковић Дис – Можда спава
Владислав Петковић Дис – Наши дани
Ђура Јакшић – Отаџбина
Где је доступна архива?
Дигитална архива је званично доступна у категорији Category:Milinko Vasiljević на Wikimedia Commons-у:
https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Milinko_Vasiljevi%C4%87
Чувајмо наслеђе
Очување културне баштине не подразумева само чување старих књига и записа. Оно подразумева и преношење језика, књижевности и културе новим генерацијама – у учионици, у породици и у дигиталном простору.
У Академском центру знања верујемо да је учење српског језика истовремено и начин да се сачува веза са сопственим културним наслеђем. Посебно је важно да деца која одрастају ван Србије, као и сви који српски уче као завичајни језик, кроз језик упознају књижевност, традицију и приче које чине део њиховог идентитета.
Чувајмо речи, стихове и приче које су нам остављене – тако што ћемо их читати, слушати, учити и преносити даље. Јер културна баштина живи онда када је користимо и делимо са новим генерацијама.
Биографија аутора
Милинко Миле Васиљевић (Лозница, 18. март 1981) српски је новинар, телевизијски водитељ, аудио-продуцент и voice-over уметник. Оснивач је студија MileVoiceOver Studio Loznica и аутор неколико културно-едукативних и хуманитарних мултимедијалних пројеката. Однедавно га је и Google званично препознао у категорији синхронизатора и voice-over уметника (Voice Actor).
