Kao što ste svi primetili, leksika srpskog jezika ubrzano se menja pod sve većim uticajem digitalnih medija dodavanjem novih reči i izraza. Upliv anglicizama (reči engleskog porekla) sa jedne strane je prirodan vid bogaćenja leksike srpskog jezika. Međutim, postoji i dugoročna opasnost da će tuđice dramatično promeniti strukturu jezika. Ovaj fenomen ne samo da utiče na način na koji komuniciramo, već, ako šire pogledamo, i na naš kulturni i nacionalni identitet. Zato ćemo u ovom članku pokušati da damo osvrt na to kako anglicizmi utiču na srpski jezik, gde se najčešće pojavljuju, i šta možemo učiniti da očuvamo svoj jezik uprkos sve većem uticaju engleskog.
Možemo li biti onlajn bez engleskog?
Primeri anglo-srpskog mogu se naći svuda na internetu, počevši od naslova stranica, preko bukvalnog prevođenja izraza, jezičkih konstrukcija, oglasa i čitavih sajtova, do krajnje bezazlenih pozajmljenica koje zajednički čine da leksika srpskog jezika na internetu bude implicitno ugrožena. Primera radi, često vidimo naslove poput „Apgrejd telefona“ , „Kada ste u izlasku“, ili „Kako da bustujete svoj profil na društvenim mrežama“. Ove fraze, iako deluju bezazleno, ukazuju na dublji problem – sve veću dominaciju engleskog jezika u svakodnevnoj komunikaciji.
Tendencija korišćenja engleskih konstrukcija i anglicizama je u porastu, i oni, iako neprilagođeni srpskom jeziku, zamenjuju srpske konstrukcije u istim situacijama. Primera radi, fraze kao što su „daunloadovati fajl“ umesto „preuzeti datoteku“, ili „folovovati nekoga“ umesto „pratiti nekoga“ postale su uobičajene. Naročito je među korisinicima društvenih mreža ustaljen novi glagol „sinovati“ u značenju da je neko pročitao poruku koju ste mu poslali. Ovo ne samo da narušava strukturu srpskog jezika, već i utiče na našu sposobnost da se izrazimo na maternjem jeziku.
Anglicizmi u medijima i svakodnevnom govoru
Ovakve rečenice mogli ste da čujete od voditeljki na televizijima sa nacionalnom frekvencijom: „Performans na fešn-viku je bio jedan nonsens na stejdžu. Umesto da bude transparentno, kreatorov selekšn stajlinga i kastinga manekenki je bio previše klos majnded.“ Ovaj primer nije usamljen. Televizija i novine su preplavljene rečima koje nam dolaze iz engleskog jezika. Koliko puta ste se našli u društvu, a da niste razumeli šta je vaš sagovornik „Englez“ hteo da kaže?
Oni nešto stariji, sve više se osećaju kao izgubljeni u Londonu ili Njujorku zbog naziva prodavnica koje ne mogu ni da izgovore ni da razumeju. Kada im unuci kažu da su „kul“, stariji sugrađani pomisle da je reč o nekoj vrsti kulture. Ovakve situacije postaju sve češće, što ukazuje na to da je upliv anglicizama daleko od površnog problema.
Šta kaže struka?
Poznati srpski lingvisti Ivan Klajn i Milan Šipka u novo izdanje Rečnika stranih reči i izraza nameravali su da uvedu reči kao što su „hejtovanje“, „lajkovanje“, „guglovanje“… Akademik Ivan Klajn je naglašavao da postoji opravdana potreba za uvođenjem anglicizama u rečnik. Nekada je srpski jezik bio prepun germanizama i galcizama, a danas je engleski jezik trend opšte globalizacije i u tome ne treba da vidimo pretnju.
Klajn smatra da srpska leksika nije u lošem stanju zbog engleskih reči, već zbog nedostatka nastave maternjeg jezika u srednjim školama, nedostatka zvanične brige za jezičku kulturu i uticaja medija. Na primer, u bankama nude kredite sa „grejs periodom“, idemo u „džim“, i prisustvujemo „iventima“. Ovaj fenomen ukazuje na dublje probleme u našem obrazovnom i kulturnom sistemu, gde je korišćenje maternjeg jezika zanemareno u korist modernih, ali ne uvek neophodnih termina.
Lingvista Ranko Bugarski smatra da se ne može živeti bez engleskih reči u današnjem svetu, ali naglašava da sve što se preuzima, treba da se prilagođava sa merom i znanjem. Primeri direktnog prevođenja konstrukcija sa engleskog kao što je „Šta mogu da učinim za vas?“ umesto „Izvolite“, su sve češći. Ovakav način korišćenja jezika ne samo da unosi zbrku u svakodnevnu komunikaciju, već i podriva osnovu našeg kulturnog identiteta.
Generacije koje dolaze
Najčešći korisnici anglicizama su mladi, ali ih koristi i srednja generacija, dok stariji često ne razumeju. Primeri kao što je razgovor dvoje srednjoškolaca: „Hejtujem te što mi nisi lajkovao status na fejsu!“ „Sori, ali nisam u fulu ovih dana.“ „Ma, ok je, iskuliraj.“ pokazuju da je prisustvo anglicizama u svakodnevnom govoru značajno. Ovo nije samo pitanje mode ili trenda, već dublje kulturne promene koja se odvija pred našim očima.
Uticaj na kulturnu svest
Profesor Klajn kaže da nikada nijedan jezik nije „uginuo“ zbog pozajmljenih reči, iako su u mnogim zemljama puristi predviđali da će jezik „propasti“ zbog tuđica. Ako srpski jezik ne preživi, to će biti samo zato što srpski narod neće moći da preživi od privrede u svojoj zemlji. Ovaj aspekt je ključan jer ukazuje na to da jezik nije izolovan fenomen, već deo šireg socio-ekonomskog i kulturnog konteksta.
Budućnost srpskog jezika zavisi od nas samih
„Poplava“ anglicizama dolazi nakon 2000. godine, nakon društveno-političkih promena u zemlji i zbog usaglašavanja sa stranim propisima uz izostanak saradnje sa stručnjacima za jezik. Neophodno je da se usaglase i svoj doprinos daju država, naučne institucije, škola i mediji. Ovaj proces zahteva kontinuiranu edukaciju i svest o značaju očuvanja maternjeg jezika. Anglicizmi su svuda oko nas i potrebni su, ali njihova upotreba mora biti usklađena sa srpskim jezikom kako se neke srpske reči ne bi zaboravile. Neophodno je da se formira Komisija za jezička pitanja koja bi smislila jezički ispravne reči kao zamenu za anglicizme. Moramo biti svesni značaja očuvanja našeg jezika i kulture. Uz pravilno obrazovanje i svest o značaju jezika, možemo očuvati naš jezik uprkos sve većem uplivu anglicizama.
Preporuke za regulaciju
- Obrazovanje i edukacija. Potrebno je da se u obrazovnim institucijama uvede obavezna nastava maternjeg jezika sa akcentom na leksičkoj i gramatičkoj kulturi. Potrebno je uključiti posebne kurseve i radionice o očuvanju srpskog jezika i kulture.
- Mediji i javne ličnosti. Mediji i javne ličnosti imaju značajnu ulogu u formiranju jezičkih navika. Treba ohrabriti medije da koriste ispravan i kultivisan srpski jezik, i da izbegavaju nepotrebne anglicizme.
- Zakonska regulativa. Država bi trebalo da ohrabri upotrebu srpskog jezika u javnom prostoru, kao što su natpisi na prodavnicama, javni oglasi i medijski sadržaj.
- Jezički saveti i komisije. Formiranje komisija i savetodavnih tela koja bi se bavila pitanjima jezičke politike i prakse. Ove institucije pružaju preporuke za upotrebu odgovarajućih srpskih termina umesto anglicizama.
- Svesnost i promocija. Podizanje svesti o značaju očuvanja jezika kroz kampanje, javne diskusije i kulturne manifestacije. Promocija srpskog jezika kao ključni nacionalni interes i vredno kulturno nasleđe koje treba negovati i čuvati.
- Istraživanja i publikacije. Podaci i istraživanja o uticaju anglicizama na srpski jezik treba da budu dostupni široj javnosti. Objavljivanje naučnih i popularnih radova koji će ukazivati na važnost očuvanja jezika.
Završna razmatranja
Anglicizmi su neizbežan deo savremene komunikacije i globalizacije, ali njihova upotreba mora biti umerena i svesna. Očuvanje srpskog jezika zahteva zajednički napor države, obrazovnih institucija, medija i svih nas kao pojedinaca. Kroz edukaciju, promociju i svesnost o značaju našeg jezika možemo osigurati da srpski jezik ostane živ i vitalan u digitalnoj eri.
