Као што сте сви приметили, лексика српског језика убрзано се мења под све већим утицајем дигиталних медија додавањем нових речи и израза. Уплив англицизама (речи енглеског порекла) са једне стране је природан вид богаћења лексике српског језика. Међутим, постоји и дугорочна опасност да ће туђице драматично променити структуру језика. Овај феномен не само да утиче на начин на који комуницирамо, већ, ако шире погледамо, и на наш културни и национални идентитет. Зато ћемо у овом чланку покушати да дамо осврт на то како англицизми утичу на српски језик, где се најчешће појављују, и шта можемо учинити да очувамо свој језик упркос све већем утицају енглеског.
Можемо ли бити онлајн без енглеског?
Примери англо-српског могу се наћи свуда на интернету, почевши од наслова страница, преко буквалног превођења израза, језичких конструкција, огласа и читавих сајтова, до крајње безазлених позајмљеница које заједнички чине да лексика српског језика на интернету буде имплицитно угрожена. Примера ради, често видимо наслове попут „Апгрејд телефона“ , „Када сте у изласку“, или „Како да бустујете свој профил на друштвеним мрежама“. Ове фразе, иако делују безазлено, указују на дубљи проблем – све већу доминацију енглеског језика у свакодневној комуникацији.
Тенденција коришћења енглеских конструкција и англицизама је у порасту, и они, иако неприлагођени српском језику, замењују српске конструкције у истим ситуацијама. Примера ради, фразе као што су „даунлоадовати фајл“ уместо „преузети датотеку“, или „фолововати некога“ уместо „пратити некога“ постале су уобичајене. Нарочито је међу корисиницима друштвених мрежа устаљен нови глагол „синовати“ у значењу да је неко прочитао поруку коју сте му послали. Ово не само да нарушава структуру српског језика, већ и утиче на нашу способност да се изразимо на матерњем језику.
Англицизми у медијима и свакодневном говору
Овакве реченице могли сте да чујете од водитељки на телевизијима са националном фреквенцијом: „Перформанс на фешн-вику је био један нонсенс на стејџу. Уместо да буде транспарентно, креаторов селекшн стајлинга и кастинга манекенки је био превише клос мајндед.“ Овај пример није усамљен. Телевизија и новине су преплављене речима које нам долазе из енглеског језика. Колико пута сте се нашли у друштву, а да нисте разумели шта је ваш саговорник „Енглез“ хтео да каже?
Они нешто старији, све више се осећају као изгубљени у Лондону или Њујорку због назива продавница које не могу ни да изговоре ни да разумеју. Када им унуци кажу да су „кул“, старији суграђани помисле да је реч о некој врсти културе. Овакве ситуације постају све чешће, што указује на то да је уплив англицизама далеко од површног проблема.
Шта каже струка?
Познати српски лингвисти Иван Клајн и Милан Шипка у ново издање Речника страних речи и израза намеравали су да уведу речи као што су „хејтовање“, „лајковање“, „гугловање“… Академик Иван Клајн је наглашавао да постоји оправдана потреба за увођењем англицизама у речник. Некада је српски језик био препун германизама и галцизама, а данас је енглески језик тренд опште глобализације и у томе не треба да видимо претњу.
Клајн сматра да српска лексика није у лошем стању због енглеских речи, већ због недостатка наставе матерњег језика у средњим школама, недостатка званичне бриге за језичку културу и утицаја медија. На пример, у банкама нуде кредите са „грејс периодом“, идемо у „џим“, и присуствујемо „ивентима“. Овај феномен указује на дубље проблеме у нашем образовном и културном систему, где је коришћење матерњег језика занемарено у корист модерних, али не увек неопходних термина.
Лингвиста Ранко Бугарски сматра да се не може живети без енглеских речи у данашњем свету, али наглашава да све што се преузима, треба да се прилагођава са мером и знањем. Примери директног превођења конструкција са енглеског као што је „Шта могу да учиним за вас?“ уместо „Изволите“, су све чешћи. Овакав начин коришћења језика не само да уноси збрку у свакодневну комуникацију, већ и подрива основу нашег културног идентитета.
Генерације које долазе
Најчешћи корисници англицизама су млади, али их користи и средња генерација, док старији често не разумеју. Примери као што је разговор двоје средњошколаца: „Хејтујем те што ми ниси лајковао статус на фејсу!“ „Сори, али нисам у фулу ових дана.“ „Ма, ок је, искулирај.“ показују да је присуство англицизама у свакодневном говору значајно. Ово није само питање моде или тренда, већ дубље културне промене која се одвија пред нашим очима.
Утицај на културну свест
Професор Клајн каже да никада ниједан језик није „угинуо“ због позајмљених речи, иако су у многим земљама пуристи предвиђали да ће језик „пропасти“ због туђица. Ако српски језик не преживи, то ће бити само зато што српски народ неће моћи да преживи од привреде у својој земљи. Овај аспект је кључан јер указује на то да језик није изолован феномен, већ део ширег социо-економског и културног контекста.
Будућност српског језика зависи од нас самих
„Поплава“ англицизама долази након 2000. године, након друштвено-политичких промена у земљи и због усаглашавања са страним прописима уз изостанак сарадње са стручњацима за језик. Неопходно је да се усагласе и свој допринос дају држава, научне институције, школа и медији. Овај процес захтева континуирану едукацију и свест о значају очувања матерњег језика. Англицизми су свуда око нас и потребни су, али њихова употреба мора бити усклађена са српским језиком како се неке српске речи не би заборавиле. Неопходно је да се формира Комисија за језичка питања која би смислила језички исправне речи као замену за англицизме. Морамо бити свесни значаја очувања нашег језика и културе. Уз правилно образовање и свест о значају језика, можемо очувати наш језик упркос све већем упливу англицизама.
Препоруке за регулацију
- Образовање и едукација. Потребно је да се у образовним институцијама уведе обавезна настава матерњег језика са акцентом на лексичкој и граматичкој култури. Потребно је укључити посебне курсеве и радионице о очувању српског језика и културе.
- Медији и јавне личности. Медији и јавне личности имају значајну улогу у формирању језичких навика. Треба охрабрити медије да користе исправан и култивисан српски језик, и да избегавају непотребне англицизме.
- Законска регулатива. Држава би требало да охрабри употребу српског језика у јавном простору, као што су натписи на продавницама, јавни огласи и медијски садржај.
- Језички савети и комисије. Формирање комисија и саветодавних тела која би се бавила питањима језичке политике и праксе. Ове институције пружају препоруке за употребу одговарајућих српских термина уместо англицизама.
- Свесност и промоција. Подизање свести о значају очувања језика кроз кампање, јавне дискусије и културне манифестације. Промоција српског језика као кључни национални интерес и вредно културно наслеђе које треба неговати и чувати.
- Истраживања и публикације. Подаци и истраживања о утицају англицизама на српски језик треба да буду доступни широј јавности. Објављивање научних и популарних радова који ће указивати на важност очувања језика.
Завршна разматрања
Англицизми су неизбежан део савремене комуникације и глобализације, али њихова употреба мора бити умерена и свесна. Очување српског језика захтева заједнички напор државе, образовних институција, медија и свих нас као појединаца. Кроз едукацију, промоцију и свесност о значају нашег језика можемо осигурати да српски језик остане жив и виталан у дигиталној ери.