Leto je vreme godišnjih odmora i ubrzanih kurseva jezika u okviru letnjih škola i kampova. More je prva asocijacija kada se pomene leto i smatra se najboljom destinacijom za godišnji odmor. Međutim, Srbija, iako nema more, itekako je bogata prirodnim lepotama, da je prava šteta ne obići ih bar jednom u životu. Neke destinacije su poznate i veoma atraktivne dok su druge tek u fazi otkrivanja. Svakako, i jedne i druge nude nezaboravan užitak i predstavljaju odlično mesto za odmor i beg od gradske gužve i vrućine.
Pored toga, učenje srpskog jezika ne mora biti ograničeno samo na učionice. Obilazeći prirodne lepote Srbije, ne samo da uživate u neverovatnim pejzažima, već i aktivno koristite i učite jezik u različitim kontekstima. Komunikacija sa lokalnim stanovništvom, čitanje informativnih tabli i istraživanje istorije i kulture kroz prirodne znamenitosti može značajno obogatiti vaše jezičke veštine.
Predstavićemo vam 10 destinacija koje vredi posetiti. Zato, ako ste ljubitelj izvornih prirodnih lepota, što pre se uputite ka nekom od ponuđenih dragulja Srbije sa nekim od priručnika iz srpskog jezika za snalaženje u situacijama na putu.
Klisura reke Uvac
Pogled na jedinstvene spojene meandre ove reke smeštene između severnih padina Zlatara i južnih ogranaka Zlatiborskog planinskog masiva svakog ostavlja bez daha. Kupanje ili ribolov u Uvačkom ili Zlatarskom jezeru predstavljaju vrhunski užitak. Još jedna od zanimljivijih atrakcija je Ledena pećina, prostor poznat po dvoranama koje su međusobno povezane strmim, ravnim i ponorskim kanalima. U pećini se nalaze veliki beli stubovi, stalaktiti i stalagmiti, iglice, pećinske zavese i okamenjene draperije. Ono što posebno intrigira kod ove pećine je da je jedini mogući ulaz dostupan vodom, odnosno čamcima, čiju vožnju organizuje organizacija Uvca i njeni specijalizovani vodiči.
Đavolja varoš
Đavolja Varoš se nalazi 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša, a od Beograda 320 km. Prema legendi, ovaj vrlo redak u svetu spomenik prirode, nastao je u sukobu đavola i jedne dobre vile. Vila se, da bi sprečila venčanje omađijanih brata i sestre „đavoljom vodom“, molila Bogu, koji joj je uslišio molitvu pretvorivši mladence i čitavu svadbenu povorku u kamen. Zaista je šteta ne obići ove čudesne kamene piramide neobičnih boja. Takođe, ovde je moguće videti i tu „đavolju vodu“ – vrlo hladan i ekstremno kiseli izvor (ph 1,5) sa visokom mineralizacijom. Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožde, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na običnu vodu za piće, odnosno povećan je za 10 do 1000 puta. Ne treba propustiti ni „Crveno vrelo“ i njegovu atraktivnu lepezastu crvenu terasu.
Palićko jezero
Palićko jezero se nalazi 8 km od Subotice, pored mesta Palić koje je, upravo zbog jezera značajan turistički centar Vojvodine. Za ljubitelje ravnice, poseta ovom jezeru će predstavljati pravi užitak. Postoje brojne legende kojima se objašnjava postojanje Palića. Pominje se pastir koji je isplakao toliko suza za svojim izgubljenim stadom da je stvorio jezero, te odatle slana voda u jezeru. Drugi pak misle da je ono ostatak Panonskog mora. Ipak, jezero je najvećim delom nastalo od padavina koje su ispunile dolinu. Voda koja se slivala prema dolini rastvarala je natrijum-hlorid prisutan u tom, pa je tako voda u jezeru slana. Jezero, prečnika skoro 5 km i najveće dubine 3.5 metra, ima tri uređene plaže i toplu vodu i predstavlja najveće prirodno jezero u Srbiji. Obala jezera je duga 17 kilometara i uređena je celom svojom dužinom.
Cerjanska pećina
Sa krajnjeg severa Srbije selimo se na jug naše zemlje. Cerjanska pećina se nalazi u selu Cerje, na 14 kilometara od Niša. U pećini se nalaze hodnici i dvorane prosečne visine od 15 do 40 metara kao i raznoliko bogatstvo nakita: stalaktiti, stalagmiti, heliktiti, talasaste draperije, pećinski korali i kristalni cvetovi. Pećina je u potpunosti prilagođena turističkim potrebama i svakako vredi posetiti je.
Taorska vrela
Taorska vrela su kaskadni slapovi koji se nalaze na padinama planine Povlen u blizini Valjeva. Izviru u selu Donji Taor i predstavljaju spomenik prirode. Do njih se dolazi putem ka manastiru Lelić, posle koga se ide još 40 kilometara. Put nastavlja dalje do sela Mravinjci, preko kojih se stiže do Donjih Taora. Na malom prostoru preko stvorenih naslaga od bigra postoji veliki broj slapova i vodopada, koji čini celinu neverovatne lepote. Nekada je na ovom prostoru bogatom vodom postojalo 12 vodenica ali su, nažalost sačuvane samo 2. Danas je najpoznatija Pepića vodenica, koja služi domaću hranu i najbolje pravljene salate. Najtoplija preporuka je da posetite ovu valjevsku lepoticu i uživate u savršenom spoju vodene snage i njenih čarolija, te u pogledima na bujno okolno zelenilo.
Slapovi Sopotnice
Slapovi Sopotnice su zaštićeno prirodno dobro na osnovu izuzetnih morfoloških i ambijentalnih vrednosti. Ovaj dragoceni spomenik prirode stavljen je pod zaštitu tek početkom 2000-tih godina. Sa svojom neposrednom okolinom formira jedinstvenu ambijentalnu celinu koja nijednog posetioca ne može ostaviti ravnodušnim. Nalaze se na zapadnim padinama planine Jadovnik, udaljeni 20-ak kilometara od Prijepolja, u ataru istoimenog sela. Raspoređeni u četiri nivoa, slapovi imaju kaskadni oblik. Najveći vodopad ima visinu od 25 metara, dok su ostali nešto niži. U neposrednom okruženju Sopotnice nalazi se i mnoštvo tradicionalnih starih, ali i obnovljenih, vodenica koje ovom lokalitetu daju i određenu etnografsku vrednost, predstavljajući svojevrsne etno muzeje na otvorenom. U konkurenciji atraktivnih prirodnih pojava slapovi Sopotnice nalaze se u samom vrhu.
Nacionalni park Đerdap
Nacionalni park Đerdap se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u severoistočnom delu Republike Srbije, na samoj međunarodnoj granici sa Rumunijom. Ova najduža i najveća klisura probojnica u Evropi je pravi prirodni fenomen i jedna od najlepših tačaka na Dunavu. Sastoji se od četiri klisure i tri kotline. Sastoji se od četri klisure i tri kotline koje su raspoređene sledećim redom: Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, Gospođin vir klisura, Donjomilanovačka kotlina, klisura Veliki i Mali kazan, Oršavska kotlina i Sipska klisura.
Najlepša klisura je Mali i Veliki kazan gde se Dunav sužava na svega 140 metara i dostiže dubinu od 90 m. Pored vrlo bogate flore i faune, i zaklonjenih staništa sa specifičnom mikroklimom i različitim ekološkim zonama, duž čitavog Đerdapa nalaze se ostaci kultura Lepenskog Vira, Rimskog carstva, Vizantije, kao i mesta značajna za istoriju srpskog naroda. Nacionalni park je stanište za preko 200 vrsta ptica i preko 1100 biljnih vrsta, a tu stanuju i vidre, medvedi, ris, šakal, divokoza, srna, jelen.
Tara
Tara predstavlja planinu koja se može pohvaliti netaknutim prirodnim lepotama i brižljivim održavanjem pravog planinskog ambijenta. Prosečna nadmorska visina planine Tare je 1200 m, a najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m. Drugačija je od drugih planinskih vrhova jer nije gusto naseljena, a pruža dosta sadržaja koji su smešteni na različitim lokacijama. Tara je fascinantna i turističkim posetiocima, ali i naučnim radnicima koji iznova pronalaze neverovatne podatke koje priroda kreira. Neki od najlepših vidikovaca i mesta na Tari su Vidikovac Sokolarica, Rezervat prirode Crveni potok, Kanьon Drine i Vidikovac Banjska stena – možda najlepši vidikovac Srbije i kruna Tare. Svako od ovih mesta ima svoju jedinstvenu priču i lepotu koju treba doživeti.
Stara planina
Stara planina je najviša i najrasprostranjenija Karpatsko-balkanska planina. Na njenom prostoru nalaze se parkovi prirode, prirodni rezervati i zaštićena područja. Zbog velikog broja planinarskih objekata, izletišta kao i zbog prisustva karakterističnog biljnog i životinjskog sveta, Stara planina privlači veliki broj turista. Stara planina može da se pohvali različitim vrstama lekovitog bilja. Na livadama se može naći kantarion, hajdučka trava, majčina dušica. Ova planina je dom za preko 200 vrsta različitih ptica, među kojima je i zaštićena vrsta lešinara, Beloglavi sup. Staru planinu krase i brojni vodopadi kao što su Tupavica, Bigar, Piljski vodopad i vodopad Čunguljski skok.
Veliko ratno ostrvo
Mnogi koji dolaze u Beograd, pa čak ni neki njegovi žitelji, nisu svesni toga da u samom srcu prestonice postoji prirodna oaza koju zaista vredi videti. Na ušću Save i Dunava nalaze se Veliko i Malo ratno ostrvo i nekoliko sprudova do kojih je moguće stići isključivo čamcem. To su dve poslednje oaze netaknute prirode, vodom razdvojene od urbanog jezgra prestonice Srbije. Nediranuta priroda Beograda, staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta su stvari na ostrvu, koje ćete susresti na svakom koraku.
Celo ostrvo je prekriveno šumom, između kojih se nalaze livade, a po obodu peščane plaže. Zbog visokog nivoa podzemnih voda od biljnog sveta nalazi se vrbe, crne topole, zeleni jasen, crni glog, bagremac i druge žbunaste i drvenaste vrste. Tu su i zajednice trske, rogoza i ševara. Vodene vegetacije koju grade sočivica, vodena paprat, beli lokvanj, drezga, krocanj i mnoge druge zeljaste vrste. Šetnja ovim predelom će biti doživljaj za pamćenje. Osim šetnje, ovde se možete i kupati na najpoznatijem beogradskom kupalištu „Lido“. Nigde nećete biti toliko blizu gradske gužve a toliko spojeni sa mirom i tišinom prirode.
Obilaskom ovih prirodnih lepota Srbije, ne samo da ćete doživeti izuzetne pejzaže i kulturne spomenike, već ćete imati i jedinstvenu priliku da učite srpski jezik kroz neposredno iskustvo i interakciju. Zato, spakujte svoje kofere, pripremite se za avanturu i krenite u istraživanje prirodnih dragulja Srbije! Obavezno nas posetite na svom proputovanju.
