Лето је време годишњих одмора и убрзаних курсева језика у оквиру летњих школа и кампова. Море је прва асоцијација када се помене лето и сматра се најбољом дестинацијом за годишњи одмор. Међутим, Србија, иако нема море, итекако је богата природним лепотама, да је права штета не обићи их бар једном у животу. Неке дестинације су познате и веома атрактивне док су друге тек у фази откривања. Свакaко, и једне и друге нуде незабораван ужитак и представљају одлично место за одмор и бег од градске гужве и врућине.
Поред тога, учење српског језика не мора бити ограничено само на учионице. Обилазећи природне лепоте Србије, не само да уживате у невероватним пејзажима, већ и активно користите и учите језик у различитим контекстима. Комуникација са локалним становништвом, читање информативних табли и истраживање историје и културе кроз природне знаменитости може значајно обогатити ваше језичке вештине.
Представићемо вам 10 дестинација које вреди посетити. Зато, ако сте љубитељ изворних природних лепота, што пре се упутите ка неком од понуђених драгуља Србије са неким од приручника из српског језика за сналажење у ситуацијама на путу.
Клисура реке Увац
Поглед на јединствене спојене меандре ове реке смештене између северних падина Златара и јужних огранака Златиборског планинског масива сваког оставља без даха. Купање или риболов у Увачком или Златарском језеру представљају врхунски ужитак. Још једна од занимљивијих атракција је Ледена пећина, простор познат по дворанама које су међусобно повезане стрмим, равним и понорским каналима. У пећини се налазе велики бели стубови, сталактити и сталагмити, иглице, пећинске завесе и окaмењене драперије. Оно што посебно интригира код ове пећине је да је једини могући улаз доступан водом, односно чамцима, чију вожњу организује организација Увца и њени специјализовани водичи.
Ђавоља варош
Ђавоља Варош се налази 27 км југоисточно од Куршумлије, а 89 км југозападно од Ниша, a од Београда 320 км. Према легенди, овај врло редак у свету споменик природе, настао је у сукобу ђавола и једне добре виле. Вила се, да би спречила венчање омађијаних брата и сестре „ђавољом водом“, молила Богу, који јој је услишио молитву претворивши младенце и читаву свадбену поворку у камен. Заиста је штета не обићи ове чудесне камене пирамиде необичних боја. Такође, овде је могуће видети и ту „ђавољу воду“ – врло хладан и екстремно кисели извор (ph 1,5) са високом минерализацијом. Садржај неких елемената (алуминијум, гвожде, калијум, бакар, никл, сумпор) је екстремно висок у односу на обичну воду за пиће, односно повећан је за 10 до 1000 пута. Не треба пропустити ни „Црвено врело“ и његову атрактивну лепезасту црвену терасу.
Палићко језеро
Палићко језеро се налази 8 км од Суботице, поред места Палић које је, управо због језера значајан туристички центар Војводине. За љубитеље равнице, посета овом језеру ће представљати прави ужитак. Постоје бројне легенде којима се објашњава постојање Палића. Помиње се пастир који је исплакао толико суза за својим изгубљеним стадом да је створио језеро, те одатле слана вода у језеру. Други пак мисле да је оно остатак Панонског мора. Ипак, језеро је највећим делом настало од падавина које су испуниле долину. Вода која се сливала према долини растварала је натријум-хлорид присутан у том, па је тако вода у језеру слана. Језеро, пречника скоро 5 км и највеће дубине 3.5 метра, има три уређене плаже и топлу воду и представља највеће природно језеро у Србији. Обала језера је дуга 17 километара и уређена је целом својом дужином.
Церјанска пећина
Са крајњег севера Србије селимо се на југ наше земље. Церјанска пећина се налази у селу Церје, на 14 километара од Ниша. У пећини се налазе ходници и дворане просечне висине од 15 до 40 метара као и разнолико богатство накита: сталактити, сталагмити, хеликтити, таласасте драперије, пећински корали и кристални цветови. Пећина је у потпуности прилагођена туристичким потребама и свакако вреди посетити је.
Таорска врела
Таорска врела су каскадни слапови који се налазе на падинама планине Повлен у близини Ваљева. Извиру у селу Доњи Таор и представљају споменик природе. До њих се долази путем ка манастиру Лелић, после кога се иде још 40 километара. Пут наставља даље до села Мравињци, преко којих се стиже до Доњих Таора. На малом простору преко створених наслага од бигра постоји велики број слапова и водопада, који чини целину невероватне лепоте. Некада је на овом простору богатом водом постојало 12 воденица али су, нажалост сачуване само 2. Данас је најпознатија Пепића воденица, која служи домаћу храну и најбоље прављене салате. Најтоплија препорука је да посетите ову ваљевску лепотицу и уживате у савршеном споју водене снаге и њених чаролија, те у погледима на бујно околно зеленило.
Слапови Сопотнице
Слапови Сопотнице су заштићено природно добро на основу изузетних морфолошких и амбијенталних вредности. Овај драгоцени споменик природе стављен је под заштиту тек почетком 2000-тих година. Са својом непосредном околином формира јединствену амбијенталну целину која ниједног посетиоца не може оставити равнодушним. Налазе се на западним падинама планине Јадовник, удаљени 20-ак километара од Пријепоља, у атару истоименог села. Распоређени у четири нивоа, слапови имају каскадни облик. Највећи водопад има висину од 25 метара, док су остали нешто нижи. У непосредном окружењу Сопотнице налази се и мноштво традиционалних старих, али и обновљених, воденица које овом локалитету дају и одређену етнографску вредност, представљајући својеврсне етно музеје на отвореном. У конкуренцији атрактивних природних појава слапови Сопотнице налазе се у самом врху.
Национални парк Ђердап
Национални парк Ђердап се налази у југоисточном делу Европе, у североисточном делу Републике Србије, на самој међународној граници са Румунијом. Ова најдужа и највећа клисура пробојница у Европи је прави природни феномен и једна од најлепших тачака на Дунаву. Састоји се од четири клисуре и три котлине. Састоји се од четри клисуре и три котлине које су распоређене следећим редом: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Госпођин вир клисура, Доњомилановачка котлина, клисура Велики и Мали казан, Оршавска котлина и Сипска клисура.
Најлепша клисура је Мали и Велики казан где се Дунав сужава на свега 140 метара и достиже дубину од 90 м. Поред врло богате флоре и фауне, и заклоњених станишта са специфичном микроклимом и различитим еколошким зонама, дуж читавог Ђердапа налазе се остаци култура Лепенског Вира, Римског царства, Византије, као и места значајна за историју српског народа. Национални парк је станиште за преко 200 врста птица и преко 1100 биљних врста, а ту станују и видре, медведи, рис, шакал, дивокоза, срна, јелен.
Тара
Тара представља планину која се може похвалити нетакнутим природним лепотама и брижљивим одржавањем правог планинског амбијента. Просечна надморска висина планине Таре је 1200 м, а највиши врх је Козји рид са 1591 м. Другачија је од других планинских врхова јер није густо насељена, а пружа доста садржаја који су смештени на различитим локацијама. Тара је фасцинантна и туристичким посетиоцима, али и научним радницима који изнова проналазе невероватне податке које природа креира. Неки од најлепших видиковаца и места на Тари су Видиковац Соколарица, Резерват природе Црвени поток, Каньон Дрине и Видиковац Бањска стена – можда најлепши видиковац Србије и круна Таре. Свако од ових места има своју јединствену причу и лепоту коју треба доживети.
Стара планина
Стара планина је највиша и најраспрострањенија Карпатско-балканска планина. На њеном простору налазе се паркови природе, природни резервати и заштићена подручја. Због великог броја планинарских објеката, излетишта као и због присуства карактеристичног биљног и животињског света, Стара планина привлачи велики број туриста. Стара планина може да се похвали различитим врстама лековитог биља. На ливадама се може наћи кантарион, хајдучка трава, мајчина душица. Ова планина је дом за преко 200 врста различитих птица, међу којима је и заштићена врста лешинара, Белоглави суп. Стару планину красе и бројни водопади као што су Тупавица, Бигар, Пиљски водопад и водопад Чунгуљски скок.
Велико ратно острво
Многи који долазе у Београд, па чак ни неки његови житељи, нису свесни тога да у самом срцу престонице постоји природна оаза коју заиста вреди видети. На ушћу Саве и Дунава налазе се Велико и Мало ратно острво и неколико спрудова до којих је могуће стићи искључиво чамцем. То су две последње оазе нетакнуте природе, водом раздвојене од урбаног језгра престонице Србије. Недиранута природа Београда, станишта бројних биљних и животињских врста су ствари на острву, које ћете сусрести на сваком кораку.
Цело острво је прекривено шумом, између којих се налазе ливаде, а по ободу пешчане плаже. Због високог нивоа подземних вода од биљног света налази се врбе, црне тополе, зелени јасен, црни глог, багремац и друге жбунасте и дрвенасте врсте. Ту су и заједнице трске, рогоза и шевара. Водене вегетације коју граде сочивица, водена папрат, бели локвањ, дрезга, кроцањ и многе друге зељасте врсте. Шетња овим пределом ће бити доживљај за памћење. Осим шетње, овде се можете и купати на најпознатијем београдском купалишту „Лидо“. Нигде нећете бити толико близу градске гужве а толико спојени са миром и тишином природе.
Обиласком ових природних лепота Србије, не само да ћете доживети изузетне пејзаже и културне споменике, већ ћете имати и јединствену прилику да учите српски језик кроз непосредно искуство и интеракцију. Зато, спакујте своје кофере, припремите се за авантуру и крените у истраживање природних драгуља Србије! Обавезно нас посетите на свом пропутовању.
