Februar – mesec ljubavi i vina

Danas govorimo o Danu ljubavi i vina. Nastava srpskog jezika kao stranog i zavičajnog jezika usmerena je na očuvanje tradicije i pokazivanje različitosti i specifičnosti našeg kulturološkog prostora. Bez namere da nametnemo bilo kakav princip ekumenizma, važno je istaći da 14. februar na neki način objedinjava hrišćane. Pravoslavni vernici posvećuju ovaj dan Svetom Trifunu, dok ga rimokatolici povezuju sa Svetim Valentinom. Ipak, ni jedni nisu neosetljivi na uticaj onih drugih.

Balkan predstavlja izuzetan spoj različitih tradicija, a februar mesec predstavlja poseban period za naše učenike iz inostranstva, kao i  za posetioce Srbije i Balkana. Ovaj period  u godini otkriva sinesteziju različitih kulturnih uticaja, koji Balkan čine posebnim regionom u svetu.

Sveti Trifun i Sveti Valentin

Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u skromnoj porodici, gde je od najranijeg detinjstva iskazivao izuzetnu pobožnost.

Kao dečak, provodio je vreme čuvajući guske, a od Boga je dobio „dar čudotvorstva i isceljenja“. Tokom svog života, iscelio je mnoge bolesnike, spasio ljude od demonskih opsesija i nesebično pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć.

Njegova slava je porasla kada je izlečio Gordijanu, ćerku rimskog cara Gordija, od duševne bolesti, za šta je bio nagrađen od strane cara. Sveti Trifun je svoje bogatstvo delio siromašnima i ostao posvećen čuvanju gusaka. Na žalost, tokom vladavine cara Dekija, progonitelja hrišćana, pogubljen je zato što nije odstupio od svoje vere. Sahranjen je u svom rodnom mestu.

Danas, Svetog Trifuna slave esnafi, vinogradari i mehandžije, verujući da je on čuvar bilja. Veruje se da 14. februara priroda počinje da se budi iz zimskog sna, donoseći buđenje ljubavi među ljudima.

Sveti Valentin, pandan Svetom Trifunu, bio je episkop i mučenik iz 3. veka. Pogubljen je odsecanjem glave 269. godine za vreme vladavine rimskog cara Klaudija II. Car Julije I je podigao baziliku nad njegovim grobom u 4. veku, a u 15. veku je Sveti Valentin postao povezan sa Danom zaljubljenih.  Iako je Rimokatolička crkva do 1969. slavila 14. februar kao Dan Svetog Valentina, taj datum je izbrisan iz katoličkog kalendara u nameri da se smanji broj svetih dana kod onih svetaca kod kojih nije bilo istorijskih činjenica u povezanosti određenog dana sa životom svetaca.

Uprkos tome, obeležavanje Dana zaljubljenih postalo je popularno kako kod rimokatolika, tako i kod pravoslavaca, često povezano sa razvojem potrošačkog društva u tranzicionom periodu naše zemlje, kao i sa jačanjem kapitalizma širom sveta. Postoje podaci koji ukazuju na to da se tog dana širom sveta proda najmanje deset miliona proizvoda koji se smatraju simbolima ljubavi, kao što su čestitke, cveće, parfemi i drugi pokloni.

Kako izjaviti ljubav i reći volim te na različitim jezicima?

Reći „Volim te!“  na stranom jeziku nije uvek jednostavno kao bukvalno prevođenje fraze i vežbanje izgovora.  Kod mnogih jezika, kultura igra ogromnu ulogu u tome kako primeniti ono što ste naučili iz gramatike nekog jezika. Kada u jezička pravila dodamo vrlo kompleksnu temu ljubavi,  doći ćemo do interesantnog lingvističkog i kulturološkog aspekta učenja nekog jezika.

U srpskom jeziku, koristimo glagol „voleti“  da izrazimo svoju simpatiju prema mnogobrojnim stvarima. Mogu reći da „volim“  svoj novi mobilni telefon, ili najnoviji filmski hit, kao što mogu reći  da „volim“  svoju suprugu, svoje sinove i svoju ćerku. Iako je upotrebljeni glagol ovde isti, maternji govornici srpskog jezika mogu zaključiti da je ljubav koju imam prema novom filmu ili mobilnom telefonu zasigurno neuporediva sa ljubavlju koju imam ka ženi sa kojom sam stvorio porodicu. Možda možemo koristiti isti glagol za „ljubav“ na srpskom, ali takođe možemo izraziti i drugačiji intenzitet i vrstu „ljubavi“ ili „sviđanja“ poigravajući se sa gramatikom i leksikom srpskog jezika. Recimo, mogu reći: „Sviđa mi se moj novi telefon. Oduševljen sam novim filmom.“  Kao što je često slučaj sa većinom jezika, ono što funkcioniše na srpskom, ne može da se na bukvalni način prevodi na druge strane jezike.

Slično je recimo i na španskom. U tom jeziku postoje dva osnovna načina na koja neko može izraziti svoju ljubav. Postoji „te amo“, gde ćemo koristi glagol „amar“ što znači „voleti“, i postoji „te quiero“, koji koristi glagol „querer“, što bukvalno možemo prevesti glagolom „želeti“.  Iako se „te quiero“ može koristiti i u širem kontekstu,  u pocrtavanju osećanja prema  partnerima, prijateljima i porodici, „te amo“ predstavlja dublju, intenzivniju, u mnogim slučajevima romantičnu ljubav, te ovaj glagol može biti upotrebljen isključivo za izražavanje osećanja između supružnika  ili prema porodici.  Ako šaljete sms ili pišete čestitku za Dan zaljubljenih ove godine nekoj voljenoj osobi sa španskog govornog područja, možete napisati i skraćenicu tqm, što znači „te quiero mucho“.

Na japanskom jeziku, maternji govornik koristi izraz  好き (suki) na način na koji mi koristimo glagol  „voleti“  na srpskom jeziku  – da opiše omiljeni obrok, partnera ili partnerku, ili možda omiljenu muzičku grupu.  Ali 恋 (koi) se recimo koristi za opisivanje romantične povezanosti među ljudima, ili čak u opisu ljubavi prema samom sebi (samoljublju), gde možemo upotrebiti i reč 愛 (ai). Takođe, ovu reč  愛 (ai), možemo koristiti i za opisivanje ljubavi prema drugima, prijateljima ili porodici.

Slično tome, na kineskom mandarinskom jeziku moramo biti oprezni pri korišćenju fraze  我爱你 (wǒ ài nǐ) ili „volim te“, i možda koristiti umereniji izraz  我喜欢你 (wǒ xǐhuan nǐ), što bi moglo da se prevede sa  „sviđaš mi se“.  Mlađe generacije u Kini danas više koriste frazu  我爱你 (wǒ ài nǐ), što smanjuje fatalnost izvornog leksičnog značenja glagola „voleti“. Ovo je sjajan primer kako se upotreba jezika menja tokom vremena, kao i intezitet izraženih osećanja!

Nekada je tradicionalnost u Kini nalagala da voljenim osobama daju crveni koverat sa novcem. Ta tradicija izražena je leksemom  紅包 (hóngbāo). Novo doba promenilo je i jezik i tradiciju tako da danas mladi šalju digitalizovane verzije crvenih koverata svojim voljenima. Iznos novca koji se šalje digitanlnim putem  je obično 520 jena, zato što taj broj kada se izgovri zvuči slično frazi „volim te“ na mandarinskom.

U Rusiji, roditelji možda ne izgovaraju toliko često „volim te“ kao roditelji u Srbiji, ali svoju  ljubav, privrženost  i nežnost prema deci iskazuju dodavanjem deminutivnog završetka imenu svoje dece. Tako bi Anna (Anna) mogla biti pozvana Anja (Anya) od strane prijatelja, ali i  Anječka (Annechka) od strane majke i oca, ovaj simpatični nastavak „čka“ često se koristi i za malu decu. Uporedno sa tim, roditelji u Srbiji će koristiti nastavak „ica“, pa će Sava recimo postati Savica (Savyca), a Luka – Lukica (Lukyca).

Bračni partneri u Koreji neće koristiti lična imena svojih partnera, već će upotrebiti leksemu  여보 (yeobo), što znači nešto slično srpskim izrazima  „dragi/a“ ili „mili/la“. Moderna vremena donela su i upotrebu emodžija kao novovekovnog znakovnog pisma, pa nam na svim jezima može biti dovoljano da otkucamo jednostavno ❤ što može implicirati različita značenja pojma ljubavi, pojma „Mislim na tebe“ i „Nedostaješ mi“.  Danas, mladim ljudima je to tačno ono što im je dovoljno  u modernoj komunikaciji da izraze svoja osećanja.

Volim te na različitim svetskim jezicima

Pozivamo sve čitaoce našeg bloga da nam se pridruže u Akademskom centru znanja u razmatranju ovih jezičkih i kulturoloških izazova širom planete! Želeli bismo čuti kako se Dan ljubavi slavi u vašim društvima i kakvi su praznici karakteristični za vaša društva. Podsećamo vas i na naše kurseve srpskog kao stranog i zavičajnog jezika koje organizujemo. Ako ste zainteresovani za učenje ili usavršavanje jezika, pridružite nam se i prijavite putem sledećeg linka.  Jedva čekamo da vas upoznamo i podelimo sa vama jezičko i kulturološko iskustvo! Prvi čas je besplatan!

Autor: Marko Radulović, profesor književnosti i srpskog jezika