Фебруар – месец љубави и вина

Данас говоримо о Дану љубави и вина. Настава српског језика као страног и завичајног језика усмерена је на очување традиције и показивање различитости и специфичности нашег културолошког простора. Без намере да наметнемо било какав принцип екуменизма, важно је истаћи да 14. фебруар на неки начин обједињава хришћане. Православни верници посвећују овај дан Светом Трифуну, док га римокатолици повезују са Светим Валентином. Ипак, ни једни нису неосетљиви на утицај оних других.

Балкан представља изузетан спој различитих традиција, а фебруар месец представља посебан период за наше ученике из иностранства, као и  за посетиоце Србије и Балкана. Овај период  у години открива синестезију различитих културних утицаја, који Балкан чине посебним регионом у свету.

Свети Трифун и Свети Валентин

Свети Трифун је рођен у селу Кампсади у Фригији, у скромној породици, где је од најранијег детињства исказивао изузетну побожност.

Као дечак, проводио је време чувајући гуске, а од Бога је добио „дар чудотворства и исцељења“. Током свог живота, исцелио је многе болеснике, спасио људе од демонских опсесија и несебично помагао онима који су му се обраћали за помоћ.

Његова слава је порасла када је излечио Гордијану, ћерку римског цара Гордија, од душевне болести, за шта је био награђен од стране цара. Свети Трифун је своје богатство делио сиромашнима и остао посвећен чувању гусака. На жалост, током владавине цара Декија, прогонитеља хришћана, погубљен је зато што није одступио од своје вере. Сахрањен је у свом родном месту.

Данас, Светог Трифуна славе еснафи, виноградари и механџије, верујући да је он чувар биља. Верује се да 14. фебруара природа почиње да се буди из зимског сна, доносећи буђење љубави међу људима.

Свети Валентин, пандан Светом Трифуну, био је епископ и мученик из 3. века. Погубљен је одсецањем главе 269. године за време владавине римског цара Клаудија II. Цар Јулије I је подигао базилику над његовим гробом у 4. веку, а у 15. веку је Свети Валентин постао повезан са Даном заљубљених.  Иако је Римокатоличка црква до 1969. славила 14. фебруар као Дан Светог Валентина, тај датум је избрисан из католичког календара у намери да се смањи број светих дана код оних светаца код којих није било историјских чињеница у повезаности одређеног дана са животом светаца.

Упркос томе, обележавање Дана заљубљених постало је популарно како код римокатолика, тако и код православаца, често повезано са развојем потрошачког друштва у транзиционом периоду наше земље, као и са јачањем капитализма широм света. Постоје подаци који указују на то да се тог дана широм света прода најмање десет милиона производа који се сматрају симболима љубави, као што су честитке, цвеће, парфеми и други поклони.

Како изјавити љубав и рећи волим те на различитим језицима?

Рећи „Волим те!“  на страном језику није увек једноставно као буквално превођење фразе и вежбање изговора.  Код многих језика, култура игра огромну улогу у томе како применити оно што сте научили из граматике неког језика. Када у језичка правила додамо врло комплексну тему љубави,  доћи ћемо до интересантног лингвистичког и културолошког аспекта учења неког језика.

У српском језику, користимо глагол „волети“  да изразимо своју симпатију према многобројним стварима. Могу рећи да „волим“  свој нови мобилни телефон, или најновији филмски хит, као што могу рећи  да „волим“  своју супругу, своје синове и своју ћерку. Иако је употребљени глагол овде исти, матерњи говорници српског језика могу закључити да је љубав коју имам према новом филму или мобилном телефону засигурно неупоредива са љубављу коју имам ка жени са којом сам створио породицу. Можда можемо користити исти глагол за „љубав“ на српском, али такође можемо изразити и другачији интензитет и врсту „љубави“ или „свиђања“ поигравајући се са граматиком и лексиком српског језика. Рецимо, могу рећи: „Свиђа ми се мој нови телефон. Одушевљен сам новим филмом.“  Као што је често случај са већином језика, оно што функционише на српском, не може да се на буквални начин преводи на друге стране језике.

Слично је рецимо и на шпанском. У том језику постоје два основна начина на која неко може изразити своју љубав. Постоји „te amo“, где ћемо користи глагол „amar“ што значи „волети“, и постоји „te quiero“, који користи глагол „querer“, што буквално можемо превести глаголом „желети“.  Иако се „te quiero“ може користити и у ширем контексту,  у поцртавању осећања према  партнерима, пријатељима и породици, „te amo“ представља дубљу, интензивнију, у многим случајевима романтичну љубав, те овај глагол може бити употребљен искључиво за изражавање осећања између супружника  или према породици.  Ако шаљете смс или пишете честитку за Дан заљубљених ове године некој вољеној особи са шпанског говорног подручја, можете написати и скраћеницу tqm, што значи „te quiero mucho“.

На јапанском језику, матерњи говорник користи израз  好き (suki) на начин на који ми користимо глагол  „волети“  на српском језику  – да опише омиљени оброк, партнера или партнерку, или можда омиљену музичку групу.  Али 恋 (koi) се рецимо користи за описивање романтичне повезаности међу људима, или чак у опису љубави према самом себи (самољубљу), где можемо употребити и реч 愛 (ai). Такође, ову реч  愛 (ai), можемо користити и за описивање љубави према другима, пријатељима или породици.

Слично томе, на кинеском мандаринском језику морамо бити опрезни при коришћењу фразе  我爱你 (wǒ ài nǐ) или „волим те“, и можда користити умеренији израз  我喜欢你 (wǒ xǐhuan nǐ), што би могло да се преведе са  „свиђаш ми се“.  Млађе генерације у Кини данас више користе фразу  我爱你 (wǒ ài nǐ), што смањује фаталност изворног лексичног значења глагола „волети“. Ово је сјајан пример како се употреба језика мења током времена, као и интезитет изражених осећања!

Некада је традиционалност у Кини налагала да вољеним особама дају црвени коверат са новцем. Та традиција изражена је лексемом  紅包 (hóngbāo). Ново доба променило је и језик и традицију тако да данас млади шаљу дигитализоване верзије црвених коверата својим вољенима. Износ новца који се шаље дигитанлним путем  је обично 520 јена, зато што тај број када се изговри звучи слично фрази „волим те“ на мандаринском.

У Русији, родитељи можда не изговарају толико често „волим те“ као родитељи у Србији, али своју  љубав, приврженост  и нежност према деци исказују додавањем деминутивног завршетка имену своје деце. Тако би Анна (Anna) могла бити позвана Ања (Anya) од стране пријатеља, али и  Ањечка (Annechka) од стране мајке и оца, овај симпатични наставак „чка“ често се користи и за малу децу. Упоредно са тим, родитељи у Србији ће користити наставак „ица“, па ће Сава рецимо постати Савица (Savyca), а Лука – Лукица (Lukyca).

Брачни партнери у Кореји неће користити лична имена својих партнера, већ ће употребити лексему  여보 (yeobo), што значи нешто слично српским изразима  „драги/а“ или „мили/ла“. Модерна времена донела су и употребу емоџија као нововековног знаковног писма, па нам на свим језима може бити довољано да откуцамо једноставно ❤ што може имплицирати различита значења појма љубави, појма „Мислим на тебе“ и „Недостајеш ми“.  Данас, младим људима је то тачно оно што им је довољно  у модерној комуникацији да изразе своја осећања.

Волим те на различитим светским језицима

Позивамо све читаоце нашег блога да нам се придруже у Академском центру знања у разматрању ових језичких и културолошких изазова широм планете! Желели бисмо чути како се Дан љубави слави у вашим друштвима и какви су празници карактеристични за ваша друштва. Подсећамо вас и на наше курсеве српског као страног и завичајног језика које организујемо. Ако сте заинтересовани за учење или усавршавање језика, придружите нам се и пријавите путем следећег линка.  Једва чекамо да вас упознамо и поделимо са вама језичко и културолошко искуство! Први час је бесплатан!

Аутор: Марко Радуловић, професор књижевности и српског језика