„Мисли српски“ Милован Витезовић
Изнад историје, ратова и држава, коју стварају моћне војсковође, у којој се показују до мита неустрашиви јунаци, стоји историја људске борбе да се човек, људи и народи што више уздигну,, то јест историја људског мира и прегнућа.
То је историја људске цивилизације, та чудесна бројаница култура народа.
Ту историју стварају они који су умом и духом најмоћнији. Међу њима опет се издвајају јунаци векова и народа.
У укупној историји српског народа и историји његове културе издваја се личност Саве Немањића, првог српског архиепископа, утемељитеља духовне историје Срба.
Он је предосетио историју народа коју треба остварити и одважио се да је први ствара.
Сава Немањић је Србима био први верски поглавар, први писац, први државник, први законописац, први дипломата, први просветитељ, први лекар…
Дело Саве Немањића јесте дело по коме се народ српски препознаје у својој држави, у својој вери, у свом уверењу, у свом језику, у својим законима и у својој правди.
И пре Саве Немањића били смо Срби, јер од њега знамо да смо Срби.
Дело Саве Немањића јесте крштеница српског народа, сведочанство оо његовом историјском пунолетству, јемство како се подиже дедовина, његова тапија на српску земљу, тестамент којим се наслеђује отаџбина, доказ историји да је заувек изборио место на карти Европе и завет да му то место нико не сме и не може одузети.
Трајност овог дела навела је свет да га и он зове Свети Сава Српски.
Историја светске књижевности времена у коме је живео нема значајнијег имена од Светог Саве.
Његово дело јесте у низу оних дела византијских мудраца, учењака и књижевника, којима се премошћује епоха антике и епоха ренесансе и европској култури омогућује њена непрекидност.
Славећи Светог Саву славимо себе, јер је њему историја доделила највећу људску титулуи да буде учитељ свога анрода у стремљењу ка највишим вредностима које потврђују један народ.
Сам спомен на Светог Саву обавеза је народа да све што је изборио и сачува.
Не заборављајуући Светог Саву и његово дело, ми мислимо на будућност народа и наших поколења.
Помисао на дело Светог Саве завршава се питањем: шта ли је то тако вредно што ми стварамо и шта ћемо за будућност оставити?
Сава је први српски потпис и тим именом се потписује читав његов народ.
Сава је самоименовање Срба.
Свети Сава је памћен и слављен неколико векова, а заборављен и прећуткиван неколико деценија. Оправдано је слављен, неоправдано заборављен. Био је то покушај да се пресече вечна нит историје.
Покушај очито није успео, јер веће и тачније адресе у историји немамо.
Свети Сава је српски приступ Богу живом, али и приступ Бога живог Србима.