Kako je 24. maj proglašen za Dan slovenske pismenosti, koristimo ovu priliku da se podsetimo značaja koji su braća Ćirilo i Metodije imala u razvoju slovenske kulture i jezika.
Pioniri slovenske pismenosti
Moravskopanonska misija braće Konstantina i Metodija predstavlja prekretnicu u prelasku Slovena na hrišćanstvo i početak slovenske pismenosti. Njih je na poziv velikomoravskog kneza Rastislava 863. Godine poslao vizantijski car Mihajlo III Amorisk sa zadatkom da lokalne Slovene obuče za vršenje bogosluženja na slovenskom jeziku iz verskih knjiga pisanih na slovenskom.
Glagoljica – prvo slovensko pismo
Za potrebe ovog zadatka, Konstantin je sa svojim saradnicima sastavio glagoljicu, prvo slovensko pismo. Glagoljica je koristila znakove izvedene od grčke minuskule sa elementima brzopisa. Ovaj sistem pisanja omogućio je prevod bogoslužbenih knjiga sa grčkog na dijalekat Južnih Slovena koji su živeli u okolini Soluna. Ovaj dijalekat bio je razumljiv i ostalim Slovenima, čime je omogućeno širenje hrišćanstva i liturgije na slovenskom jeziku.
Otpor germanskog sveštenstva
Moravskopanonska misija suočila se sa žestokim otporom germanskog sveštenstva koje je te slovenske prostore smatralo svojim. Oni su širili hrišćanstvo na latinskom jeziku, a braća Ćirilo i Metodije su se zalagala za upotrebu slovenskog jezika u bogosluženju. Iako su dobili dozvolu pape Hadrijana II za bogosluženje na slovenskom jeziku, putovanje u Rim i dalje je bilo neophodno kako bi opravdali svoje delovanje.
Nasleđe i značaj
Iako je Moravskopanonska misija doživela potpuni neuspeh posle Metodijeve smrti 885. godine, njihov rad je indirektno postigao cilj. Slovenska crkvena organizacija je uništena, ali je stvoren prvi slovenski književni jezik. Njegov potpuni razvoj započeo je među Južnim Slovenima, koji su neposredno pre toga primili hrišćanstvo. Zahvaljujući delovanju učenika i blizini Vizantije, slovenski jezik je postao osnova za budući razvoj slovenske kulture i književnosti.
Učenici braće Ćirila i Metodija
Braća Ćirilo i Metodije nisu bili samo pioniri slovenske pismenosti, već su i obučavali nove generacije učenika. Njihovi sledbenici su igrali ključnu ulogu u očuvanju i širenju slovenske kulture i jezika.
Posebno značajni među njima bili su Kliment i Naum. Ova dva učenika su uspela da pobegnu nakon Metodijeve smrti i pronađu utočište na Balkanskom poluostrvu. Nastavili su rad Solunske braće, prevodeći i šireći hrišćanske tekstove na slovenskom jeziku. Kliment i Naum su takođe doprineli razvoju ćirilice.
Stvaranje ćirilice
Ćirilica, drugo slovensko pismo, nastala je kao rezultat ovog napora. Ime potiče od Ćirila, koji je preminuo 869. godine. Njegovi učenici, posebno Kliment i Naum, dalje su razvijali ovu azbuku. Ćirilica je postala temelj za pisanje slovenskih jezika i ostavila je dubok trag u kulturi mnogih slovenskih naroda, uključujući i srpski. Danas, dok slavimo Dan slovenske pismenosti, setimo se da je ćirilica, kao deo slovenskog nasleđa I dalje obeležje našeg nacionalnog identiteta i da je treba čuvati i štititi na sve moguće načine.
