Како је 24. мај проглашен за Дан словенске писмености, користимо ову прилику да се подсетимо значаја који су браћа Ћирило и Методије имала у развоју словенске културе и језика.
Пионири словенске писмености
Моравскопанонска мисија браће Константина и Методија представља прекретницу у преласку Словена на хришћанство и почетак словенске писмености. Њих је на позив великоморавског кнеза Растислава 863. Године послао византијски цар Михајло ИИИ Амориск са задатком да локалне Словене обуче за вршење богослужења на словенском језику из верских књига писаних на словенском.
Глагољица – прво словенско писмо
За потребе овог задатка, Константин је са својим сарадницима саставио глагољицу, прво словенско писмо. Глагољица је користила знакове изведене од грчке минускуле са елементима брзописа. Овај систем писања омогућио је превод богослужбених књига са грчког на дијалекат Јужних Словена који су живели у околини Солуна. Овај дијалекат био је разумљив и осталим Словенима, чиме је омогућено ширење хришћанства и литургије на словенском језику.
Отпор германског свештенства
Моравскопанонска мисија суочила се са жестоким отпором германског свештенства које је те словенске просторе сматрало својим. Они су ширили хришћанство на латинском језику, а браћа Ћирило и Методије су се залагала за употребу словенског језика у богослужењу. Иако су добили дозволу папе Хадријана ИИ за богослужење на словенском језику, путовање у Рим и даље је било неопходно како би оправдали своје деловање.
Наслеђе и значај
Иако је Моравскопанонска мисија доживела потпуни неуспех после Методијеве смрти 885. године, њихов рад је индиректно постигао циљ. Словенска црквена организација је уништена, али је створен први словенски књижевни језик. Његов потпуни развој започео је међу Јужним Словенима, који су непосредно пре тога примили хришћанство. Захваљујући деловању ученика и близини Византије, словенски језик је постао основа за будући развој словенске културе и књижевности.
Ученици браће Ћирила и Методија
Браћа Ћирило и Методије нису били само пионири словенске писмености, већ су и обучавали нове генерације ученика. Њихови следбеници су играли кључну улогу у очувању и ширењу словенске културе и језика.
Посебно значајни међу њима били су Климент и Наум. Ова два ученика су успела да побегну након Методијеве смрти и пронађу уточиште на Балканском полуострву. Наставили су рад Солунске браће, преводећи и ширећи хришћанске текстове на словенском језику. Климент и Наум су такође допринели развоју ћирилице.
Стварање ћирилице
Ћирилица, друго словенско писмо, настала је као резултат овог напора. Име потиче од Ћирила, који је преминуо 869. године. Његови ученици, посебно Климент и Наум, даље су развијали ову азбуку. Ћирилица је постала темељ за писање словенских језика и оставила је дубок траг у култури многих словенских народа, укључујући и српски. Данас, док славимо Дан словенске писмености, сетимо се да је ћирилица, као део словенског наслеђа И даље обележје нашег националног идентитета и да је треба чувати и штитити на све могуће начине.
