Учење српског језика као страног у контексту регионалног језика (БХС)
На основу мог искуства у раду са ученицима из различитих делова света, посебно из земаља као што су Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Канада, Ангола, Португалија, Бразил, Норвешка, Данска, Кина и многих других, сусретао сам се са честим питањима у вези сличности и разлика у језику који говоре народи у бившим југословенским републикама.
Обично би такве часове почињао пуштањем песме „Југославијо“ преко које сам желео да ученицима покажем како би могли да сазнају више о контексту стварања заједничког језика у бившој Југославији. Песма „Југославијо“ је била објављена у време када се ова држава мењала и еволуирала. Текст је говорио о вредностима и идеалима ширења братства и јединства у земљи, од Вардара па до Триглава. Ова песма је привукла пажњу и изван Југославије, особито међу Југословенском дијаспором која је била на раду у иностранству. Тако је постала симбол јединства и идентитета за многе Југословене широм света.
Разговори о језику након распада Југославије
У последњем делу 20. века, контекстом југословенског сукоба и грађанског рата на овим просторима долази до политичких промена у називима за оно што је некад било познато као српскохрватски језик. Тај језик је преименован на политичком нивоу у српски, хрватски, босански (бошњачки) и касније у црногорски језик. У новијем периоду, појавила се и тзв. БХС варијанта, која представља скраћеницу за босански, хрватски и српски језик. Међутим, неспоразуми о томе да ли је реч о различитим језицима или различитим варијантама истог језика и да ли је потребно именовати их посебно, и даље су предмет различитих дискусија. То води ка различитим гледиштима и ставовима у вези са називима и карактеристикама ових језика.
Настава српског као страног и завичајног језика
На напреднијим нивоима учења српског језика као страног, изучавање занимљивих особина хрватске, босанске (бошњачке) и црногорске варијанте језика може бити корисно за студенте. Упознавање са различитим језичким облицима може обогатити њихово разумевање, али и поштовање различитости и културе која стоји иза сваке од ових варијанти, нарочито због тога што је заједница свих ових народа у дијаспори повезана и упућена једна на другу управо због међусобног савршеног разумевања.
Изузетно је важно разумети да ли су ови језици варијанте истог језика или посебни језици у себи, те упитити студенте на разлике и сличности између њих. Обавеза доброг методичара српског као страног и завичајног језика на вишим нивоима јесте пренос знања о главним карактеристикама сваке варијанте, што доприноси богатству и разнообразности језичке праксе.
Говорите ли заједнички?
Српски, хрватски, бошњачки и црногорски, у лингвистичком смислу, формирају континуум који представља један језик. Ово тврдим због заједничке основне структуре и могућности говорника ових језика да међусобно комуницирају без потребе за преводиоцем.
Након распада Југославије крајем 20. века, овај заједнички језик је преименован у различите језике: српски, хрватски, босански (бошњачки) и црногорски. Ипак, сви они припадају истој јужнословенској језичкој групи и деле сличности у изразу.
Именовање овог језика представља изазов, пошто раније коришћени термини нису употребљиви или прихватљиви у свим земљама где се говори овим језиком. Постоји предлог за комплекснијим именом које обухвата све ове компоненте, али то је непрактично за свакодневну употребу.
Језик о коме говоримо има различите варијанте, али све оне представљају различите изражаје истих основних карактеристика. Тако, хрватски и босанцки се могу посматрати као варијанте, док је црногорски у суштини српски и има ијекавски изговор.
Ипак, упркос овим разликама, ови језици имају заједничке темеље који им омогућавају разумевање и комуникацију међу говорницима. Они деле историју, културу и многе сличности у граматици, лексици и изговору. Учење и разумевање ових сличности може бити од велике користи за људе који уче овај језик као страни.
Ова комплексност језика долази из чињенице да је он имао различите историјске и културне утицаје током времена. Одличан пример овога је песма „Југославијо“ која је постала симбол јединства и идентитета за многе Југословене широм света, укључујући и југословенску дијаспору која је била на раду у иностранству. Данас по речима мојих студената готово да не постоји прослава у „нашим“ кафанама која не отпочне своја славља овом незваничном новокомпонованом химном.
Европски језики стандард и термин БХС језик
У последње време, постоји разговор о босанском (бошњачком), хрватском и српском језику као делу који заједно чине „БХС комплекс“, или поједностављено, БХС језик. Ова абревиатура, створена од првих слова у азбучном редоследу, заменила је претходни термин „српскохрватски“. Изгледа да је ова промена настала из практичних разлога, пре свега у западним друштвима, где су лекторати „нашег“ језика претворени у лекторате прилагођене новој друштвеној стварности – поједностављујући ангажовање једног наставника или преводиоца уместо тројице.
Осим практичних, постоје и потенцијално политички мотиви. Уједињавање језика, као и сарадња у областима као што су економија и култура, може створити основу за помирење међу веома запаљивим националним ставовима на овим просторима после деведесетих година 20. века. „БХС комплекс“ или БХС језик, међутим, нема прецизно дефинисану природу – ни теоретски, ни практично.
Дијаспора и учење српског језика као страног и завичајног
На почетним нивоима учења српског као страног или завичајног језика, сматрам да је корисно да се слушаоци, можда већ од нивоа Б1, упознају са основним особинама хрватске и босанске језичке варијанте. Ово би требало да важи и за наставнике који предају хрватски или босански језик, који би у каснијој фази учења полазницима објашњавали специфичности српске и бошњачке, односно српске и хрватске варијанте.
Инсистирање на оваквом интегралном приступу у настави омогућује ученицима да најбоље искористе своје знање у свакодневној комуникацији и обављању различитих послова, као што су међусобна комуникација у нашем региону и превођење региналне књижевности и других неуметничких списа. Међутим, овај приступ захтева додатни напор од наставника, посебно зато што је често случај да наставник добро познаје само једну језичку варијанту, ону којом се сам користио и која је била фокус његових студија. Из тог разлога, добар предавач би требало да у свој методички приступ укључи и ове области из разлога што је изучавање „нашег“ језика неодвојиво од контекста регионалног разумевања.
На својим часовима српског језика као страног и завичајног језика у Академском центру знања, студенти ће после основног курса српског имати прилику да се упознају са карактеристикама хрватске, босанске и црногорске варијанте према прецизно утврђеном програму нашег тима. Анализом и вежбањем целих текстова, студенти ће бити у могућности да примете сличности са српским текстовима у основним језичким елементима, као и евентуалне разлике.
Пар речи о методичком приступу и разликама у варијантама на вишим нивоима
Један од карактеристичних елемената српског језичког стандарда је двоизговорност, што подразумева равноправну употребу екавског и ијекавског изговора. У настави српског за странце, користи се само један изговор, а други се уче на напреднијим нивоима.
Милорад Дешић наводи како хрватски језички стандард, за разлику, користи само ијекавски изговор. Поставља се питање да ли су ијекавски изговори једнаки у српском и хрватском. У једносложној замени некадашњег гласа „јат“, показује се сличност: пјесма, дјецa (српски екавски песма, деца). Међутим, разлике се јављају у двосложној замени „јата“: у српској ијекавици два су слога – лијеп, лијепа—па, док је у хрватској ијекавици ије двосложно писано, али изговара се као једносложно – лијеп, лијепа (са акцентом сличним екавском изговору: леп, лепа).
Рад са књижевним акцентом је изазован, и то како при учењу српског као страног језика, тако и као матерњег. Упознајемо странце са стандардним акцентом постепено, поправљајући га нежно од самог почетка кад изговарају појединачне речи или краће и једноставније реченице. Касније фазе учења нам омогућавају да се заједно са ученицима усмеримо ка основним правилима акцентуације. Иако постоје одређене разлике у акцентовању неких речи и облика између српског и хрватског језика, основна правила су слична у обе варијанте. Ипак, постоје поједине категорије где има изузетака од ових правила.
У српском језику, примери где се л мења у о су: во, со, сто. У хрватском, л остаје у речима као што су: вол, сол, стол. Додатно, у хрватском стандарду се задржава консонант х у речима као што су: духан, кухати, кихати, док се у српском језику тај консонант често замењује са в или ј: дуван, кувати, кијати. Консонант х се користи у речима у хрватском језику као што су: хрвати се, хрвач, хрђа, док су у српском стандарду облици без х: рвати се, рвач, рђа. Напомињемо и да је европска новчана јединица у Србији и Републици Српској евро (са в), док је у Хрватској и Црној Гори еуро (са у).
Поређење српске и хрватске варијанте може да укаже на морфолошке разлике у грађењу речи. Неке именце имају различите деклинацијске типове и род: посета/посјета – посјет, депонија – депониј (ж.род), алуминијум – алуминиј (м.род). Према различитим завршетцима, у српском се појављује –ијум, док је у хрватском чешће –иј: критеријум – критериј, алуминијум – алуминиј. Разлике постоје и код одређених имена на –ат(а) и –ист(а): српске именице укључују ж.род и множину у м.роду, док су у хрватском у м.роду. Иако неки префикси и суфикси немају исти облик, они имају исто значење: одбрана (српски) – обрана (хрватски), сарадник – сурадник. У оба језика, компаративни облици придева су слични. Упитно-односне замјенице се мало разликују: ко и шта у српском, тко и што у хрватском. Лична повратна заменица си у дативу постоји само у хрватском. Збирни бројеви са суфиксом –оро су у српском, а са –еро у хрватском. Има глагола са суфиксом –ира- у оба језика, али неки у хрватском имају облик на –ова- и –иса- у српском: диригирати – дириговати.
Иако су основне речи у српском и хрватској варијанти јако сличне, има извесних разлика. На пример, у српском се чешће користе речи страног порекла, што чини учење лексике лакшим за странце. У хрватском постоји изразит пуризам, а њихов речник је богатији неологизмима и архаизмима као што су „велепосланство“, „просвјед“, „дјелатник“ и „ногомет“. Називи месеци у години разликују се у српском и хрватском језику. На пример, у српском користимо речи као „јануар“, „фебруар“, „март“ итд., док у хрватском употребљавају „сијечањ“, „вељача“, „ожујак“ итд. Постоје различити термини за друштвени живот и политику, образовање, уметност, привреду, администрацију, спорт, породицу и остале области у оба језика. Једна од најмањих разлика може бити у изразу фразеологизама, где је разлика у само једном гласу. На пример, израз „ставити тачку на нешто“ у српском је „ставити точку на нешто“ у хрватском.
Да, у српском језику ћирилица и латиница се оба користе као равноправна писма. Образовани говорници и странци који уче српски требало би да буду упознати са оба писма, са нагласком на ћирилицу као традиционалном писму српског језика. Насупрот томе, у хрватској варијанти језика, углавном се користи само латинично писмо.
Југославијо, Југославијо…
Закључујући разговор о језицима на Балкану, могли бисмо рећи да Срби, Хрвати, Босанци и Црногорци користе различите варијанте истог језика – српски, хрватски и босански. Називи језика, ма шта били, мање су битни од саме његове суштине. Не занима нас да ли је ово српскохрватски, БХС, српски, хрватски, или босански – битно је да се разумемо!
Разлике између ових варијанти нису толике да угрожавају нашу могућност за разумевање. Кад учимо овај језик као страни, треба да прихватимо све варијанте, што нам омогућава да разговарамо са свима.
Нема потребе да се збуњујемо – најбитније је да се забавимо и учимо. Ако икада научимо да разликујемо ове варијанте, толико ћемо бити добри у овом језику да ћемо можда и сами им дати нови назив!
Ипак, кад дубље уђемо у учење, морамо да схватимо све финесе и специфичности других варијанти. Тако ћемо разумети ове варијанте и бити стручни у свим аспектима језика.
Позивамо вас да кроз ову језичку авантуру видите Балкан кроз нешто другачију перспективу, дођите на наше часове у Академском центру знања! За све вас, од новајлија до оних који су одавно заборавили речи нашег језика, уписи за наше ново издање курсева су отворени!
Позивамо људе из мешовитих бракова, оне који су одавно напустили наш језик, као и све странце који воле Балкан, да нам се придруже и освеже своје језичке вештине. Јер, за Балкан и језик има места у свима нама, зар не?
Пријаве су путем овог линка.
Аутор: Марко Радуловић, професор књижевности и српског језика
