Језичке породице су као велике, простране фамилије језика, где сваки језик представља једног њеног члана. Као што су сви језици настали из једног заједничког корена, тако се и унутар породица језика стварају различити дијалекти и изговори. Ови дијалекти, током времена, постају све више различити, док постану довољно различити да буду названи посебним језицима. Процес је жив и непрекидан и још увек траје.
Индоевропско породично стабло
Однос између језичких породица и њихових чланова може се упоредити с породичним стаблом. На пример, српски језик је део словенске језичке породице, а унутар словенске језичке породице постоји много различитих дијалеката и језика. Сродност између српског језика и других словенских језика може се упоредити са сродством унутар веће породице језика. Taкав случај је са германским или романским породицама, које су потекле из латинског језика. Унутар словенске породице, српски језик је тесно повезан с језицима као што су хрватски и босански, док ће се Нишлије и Пироћанци лако споразумети са Бугарима и Македонцима, чак и без речника.
Слично као што се језици развијају из дијалеката, тако и разлике унутар породица језика постају све веће током векова. То се дешава због малих разлика у граматици, лексици и изговору, које се временом повећавају. Понекад се нови начини изражавања развијају у одређеним дијалектима, док речи и структуре, које постоје у свим дијалектима, постају чешће у једном дијалекту, а мање у другом. Такав је, рецимо, случај са чешћом употребом футура I у северним крајевима наше земље са инфинитивом (ћу урадити), док је у јужнијим крајевима инфинитив готово редовно замењен конструкцијом да+презент (ћу да урадим или у дијалекту: ћу урадим).
Такође, позајмљивање речи из других језика може довести до промена у лексици. На пример, српски језик има богат вокабулар који је делимично позајмљен из турског језика, што га чини јединственим у односу на друге словенске језике. Један пример може да буде добра илустрација за ово. Чувени Андрићев роман на другим језицима се преводи као The Bridge On the Drina, „мост на Дрини“. Међутим, као што сви добро знамо, реч је о роману На Дрини ћуприја, где је Иво Андрић циљано искористио турзицам ћуприја, желећи да и лексички нагласи скоро 500 година присуства Османлија на овим просторима.
Колико је српски сличан са осталим словенским језицима?
Погледајмо пример сличности између словенских језика и српског језика у оквиру те језичке породице. Као што су се латински дијалекти развили у различите романске језике, тако су се и словенски дијалекти развили у различите словенске језике.
Старословенски језик, који је претеча данашњих словенских језика, настао је у оквиру индоевропске групе језика. Иако делује да већих сличности нема између германских, романских и словенских језика, дубљом етимолошком и гласовном анализом се може доћи до невероватних сличности. Ево једног лингвистичког примера сличности са германским језицима. На немачком се дете каже kinder, док је на старословенском та иста реч гласила чендо (старословенско ен је у српској редакцији прешло у е, па тако и данас кажемо чедо). Ако знамо да по палатализацији к испред е даје ч, јасно видимо заједничко порекло овог израза.
Сличности унутар исте језичке групе су далеко веће. Погледајмо словенске језике.
| Реч | Српски језик | Руски језик | Чешки језик | Пољски језик | Македонски језик |
| човек | човек | человек | človek | czlowiek | човек |
| млеко | млеко | молоко | mleko | mleko | млеко |
| мајка | мајка | мама | matka | matka | мајка |
| вода | вода | вода | voda | woda | вода |
| небо | небо | небо | nebe | niebo | небо |
| кућа | кућа/дом | дом | dum | dom | кука |
| дете | дете | ребенак | dite | dziecko | дете |
| музика | музика | музыка | hudba | muzyka | музика |
То значи да ћете у свим словенским језицима моћи да потражите кров над главом, воду и комад хлеба без икаквих проблема.
Мали језик и његово место у глобалном контексту
Библијска легенда каже да су се људи ујединили у намери да направе кулу која ће их довести до Бога. Но знамо да их је та дрскост непознавања људских граница довела до вечног мешања народа и језика и немогућности лаке комуникације.
Језичке баријере данас могу понекад бити камен спотицања и полигон неразумевања. Међутим, много више смо склони да на дијалекатско и језичко мноштво гледамо као на језичко богатство и културни потенцијал. У том контексту, српски језик, као део јужнословенске групе словенских језика, има много тога да понуди. Чак и ако изузмемо речи које су општеприхваћене на глобалном нивоу и ушле у највеће светске језике из српског (као што су вампир и паприка), не заборавимо да постоје и друге ствари за повезивање међу људима. Не каже се узалуд: „Rakija connecting people“, и не, не треба да преводите. И ракија је постала део светске лексике захваљујући малом, српском језику.
