Bogatstvo jednog jezika se može meriti i širinom vokabulara, frazama koje prate razvoj društva i koje svaki jezik formira prema svojim potrebama. Ti idiomi su uglavnom neprevodivi na drugi jezik, a ponekad je i teško objasniti njihovu unutrašnju logiku. Šta bi neki stranac rekao na bukvalni prevod srpske fraze da neko spava kao zaklan ili da je pijan k’o majka?
Ovi idiomi su posebno uočljivi u sportskom diskursu, među komentatorima. Jezik tv prenosa (nekadašnjih radio prenosa posebno) brz je, dinamičan i prati dešavanja na terenu. Zbog toga najviše podseća na našu narodnu književnost, koja je, budući da se usmeno prenosila s kolena na koleno, bila puna stalnih epiteta i repetitivnih pesničkih slika. Danas, istina, na TV-u nemamo crnog Arapina, rujno vino i zlatnu jabuku, ali gotovo da nema meča koji ćete ispratiti a da ne čujete neki od narednih komentara. A ono što je posebno zanimljivo – i ne pokušavajte da ih bukvalno prevedete na strani jezik, nemoguće je.
1. Lopta je okrugla
Svi znamo da je lopta geometrijsko telo, a ne figura poput kruga (3D što bi rekli mladi), a još u osnovnoj školi možemo da joj izračunamo neke od osnovnih parametara (obim, površinu, zapreminu, prečnik i slično). Međutim, ovde je komentatori koriste u prenesenom značenju kad hoće da kažu da je utakmica neizvesna, da oba protivnika imaju podjednake šanse i da se ne zna unapred kako će se završiti.
I dok je Galilej sa svojom krilaticom „ipak se okreće“ napravio revoluciju u nauci, konstatacija da je lopta okrugla koristi se najviše kod neizvesnosti izvođenja penala – a nije da ni tu nije bilo nekih sportskih revolucija.
2. Teške noge
Svi igrači su dužni da prolaze kroz niz medicinskih provera pred početak meča, računajući i telesnu težinu (sad bi fizičari rekli masu) i telesni sastav koji se ne menja tek tako od utakmice do utakmice. Zato kada komentator kaže da neki igrač ima teške noge od priprema, to znači da nema kondiciju i da se sporo kreće. Ovo je takođe i eufemizam (stilska figura kada koristimo reči i figure da ublažimo neku situaciju), jer je vrlo verovatno da tog igrača gledamo kako se vuče po terenu dok ga pretrčavaju brži i sposobniji. Jer, pripreme i služe da se kondicija dovede u bolje stanje, zar ne?
3. Srce na teren
Navijači sa tribina često složno skandiraju „srce na teren“, a pre nego što pomislite na neko divljaštvo i paganske žrtve, da požurimo da objasnimo pojam metonimije. Ova fraza se koristi u metonimijskom značenju kada želimo da kažemo da se igra svim srcem, da je motivacija velika, kao i značaj tog meča za sve igrače. Kada igrač kaže da su ostavili srce na terenu, to znači da su dali sve od sebe i da ne treba da ih prozivamo po društvenim mrežama i novinskim izveštajima u slučaju debakla.
4. Poslati nekoga po burek
Burek i košarka imaju mnogo više zajedničkih tačaka nego što se na prvi pogled vidi. Legenda kaže da je trenutno najbolji igrač na svetu, Nikola Jokić, odrastao na bureku i koka-koli i da je to tajni sastojak njegovog vanserijskog uspeha.
Međutim, kada čujemo u prenosu da je neki igrač poslao po burek protivničkog igrača, to znači da ga je prevario, napravio fintu, dribling, nakon čega je naglo promenio pravac, dok je protivnik po inerciji (Prvi Njutnov zakon) nastavio da se kreće u započetom pravcu. Primenjuje se i na fudbal i na košarku, a sigurno se pitate kako to izgleda. Evo ovako:
5. Imati dugačku klupu
Sve klupe su iste dužine u sali. Nismo lično merili, ali verujemo da postoje nadzorni organi koji proveravaju klupe za rezervne igrače i domaćim i gostujućim timovima i da su one identične. Iako se u sportu sve više mogu čuti izrazi preuzeti iz engleskog jezika (imati veliki roster), naši komentatori za činjenicu da neki treneri imaju veliki broj igrača na raspolaganju i u dobroj formi, češće kažu da imaju dugačku klupu. Za sportove kao što su odbojka ili košarka, to ume da bude od presudnog značaja.
6. Plaćati danak neiskustvu
Nešto stariji će se setiti i glasa Milojka Pantića za koga se priča da je tvorac ove fraze. Danak, kao što znamo, označava svaku materijalnu obavezu koju je kroz istoriju neko naselje, grad ili država morala da plati u korist neke druge države. Nešto kao porez. Jedan od najpoznatijih i najstrašnijih je danak u krvi iz perioda vladavine Turaka Osmanlija, kada su zdrava srpska muška deca odvođena u janičare.
Platio je danak neiskustvu kažemo za nekog ko je u toku meča loše procenio situaciju, naivno naseo na taktiku protivnika i dopustio mu da dođe u bolju poziciju za pobedu. Kad neko upadne u ofsajd zamku ili napravi nepotrebni faul u šesnaestercu, retko koji komentator neće posegnuti za ovom krilaticom. A tu često stiže i materijalna kazna u vidu gola ili poraza.
7. Namestiti nišanske sprave za šut bez koske
Praćenje inostranih sportskih prenosa doprinelo je da se mnogi izrazi uvuku i u naš jezik. „Run and gun“, posterizovanje, defanzivni skok… Međutim, kada je neko kod nas namestio nišanske sprave, to znači da sa velikom sigurnošću i iz svih pozicija lagano postiže pogotke. Izraz „bez koske“ koristimo u košarci kad želimo da kažemo da lopta nije dotakla obruč prilikom šuta, već ste mogli samo da čujete onaj čuveni onomatopejski zvuk prolaska lopte kroz mrežicu.
Srbi važe za sportsku naciju, a sport predstavlja najvažniju sporednu stvar na svetu. Ako boravite u Srbiji, sigurno će vam biti od koristi poznavanje ovih i drugih idioma. Ako želite dobro da naučite srpski jezik, prijavite se, čekamo vas.
