Први септембар у многим земљама света представља симболичан почетак нове школске године. За многе ђаке, то је дан пун емоција – од узбуђења због поновног сусрета са друговима, до стрепње од нових изазова које нова школска година доноси. Међутим, овај датум није универзалан за све земље. Образовни системи широм света разликују се не само по календару већ и по својим специфичним обичајима, приоритетима и наставним плановима.
Различити датуми почетка школске године
Док је 1. септембар уобичајен датум почетка школске године у многим земљама, као што су Србија и Русија, постоје значајне разлике широм света. На северној хемисфери, већина земаља почиње школу крајем августа или почетком септембра, док на јужној хемисфери школска година обично почиње у јануару или фебруару.
На пример, у Јужној Кореји и Јапану школска година почиње у марту и априлу, што је у складу са пролећем, временом нових почетака у овим културама. У Чилеу, школа почиње 1. марта, док у Аустралији и Новом Зеланду деца крећу у школу у јануару или фебруару, након летњег распуста.
Образовни системи по свету: занимљивости и разлике
Јапан: дисциплина и колективни рад
Јапански образовни систем познат је по својој дисциплини и колективном духу. Један од најупечатљивијих аспеката јапанског школства је учешће ученика у одржавању чистоће у школи. Ученици заједно са својим наставницима након наставе чисте учионице, што је део наставног програма који подстиче колективну одговорност и поштовање према заједници. Осим тога, јапански ученици често помажу једни другима у учењу, што додатно јача осећај заједништва и солидарности. Посебно је занимљиво то што деца уче таблицу множења кроз игру и цртање, а не само напамет, што омогућава лакше памћење и развијање логичког размишљања.
Сједињене Америчке Државе: флексибилност у образовању
Амерички школски систем пружа знатну флексибилност ученицима, посебно када је реч о избору предмета у средњим школама. Док неки ученици могу изабрати између различитих нивоа математике или природних наука, други могу да се посвете уметности, музици или спорту. Постоје чак и школе, попут Brooklyn Free School, где ученици сами одлучују колико ће времена дневно провести у школи и који ће предмети бити део њиховог наставног програма. Иако овај приступ делује радикално, он је усмерен на подстицање самосталног размишљања и креативности код деце.
Русија: Дан знања и школска традиција
У Русији, 1. септембар је познат као Дан знања и означава почетак школске године. Без обзира на временске прилике, ђаци широм земље крећу у школу на овај датум, чак и у најхладнијим деловима, као што је Сибир, где се настава може одвијати и на температурама испод -50 степени Целзијуса. Поред тога, образовни систем у Русији задржава традиционалне вредности, али укључује и иновације, као што је увођење наставе о пчеларству у одређеним регионима.
Кина: интензиван наставни план и пауза за одмор
Кинески школски систем познат је по својој ригорозности и интензивном наставном плану, али и по занимљивој пракси која омогућава ученицима да одспавају 30 минута током дана. Овај обичај, познат као „午休“ (wǔxiū), служи за побољшање концентрације и успостављање равнотеже између учења и одмора. Кинески ученици такође имају прилику да у току дана прате додатне активности које су усмерене на развој вештина као што су шах или музика.
Финска: један од најбољих образовних система
Фински школски систем сматра се једним од најбољих на свету. Једна од карактеристика је то што деца не полажу тестове док не напуне 12 година, чиме се избегава стрес и притисак на младе ученике. Уместо тога, фокус је на учењу кроз игру и експериментисање, што омогућава деци да развију љубав према учењу од раног узраста. Фински наставници уживају велико поштовање, а сам систем образовања усмерен је на развој индивидуалних потенцијала сваког ученика.
Предмети и наставни планови: разноликост широм света
Наставни планови широм света разликују се у броју и врсти предмета који су обавезни за ученике. У многим земљама, математика и природне науке сматрају се основним предметима, али постоје значајне разлике у приступу и методама учења.
- Јапан: Поред математике, велики значај придаје се и учењу домаћих заната и физичком васпитању. Ученици уче по строго структурираном програму, који укључује и предмет о друштвеним вредностима и моралу.
- Француска: Образовни систем Француске фокусиран је на ригорозност и академску дисциплину. У школама се посвећује велика пажња историји, филозофији и књижевности. Уз то, школски оброци у Француској сматрају се важним делом наставног програма, са посебно осмишљеним менијима које креирају нутриционисти.
- Кенија: У Кенији, школски систем подељен је на три семестра, а родитељи плаћају школарину, иако основно образовање није обавезно за сву децу. Наставни план укључује предметe као што су математика, енглески језик, свеопште знање и физичко васпитање.
- Јужна Кореја: Овде је образовни систем изузетно конкурентан, са великим бројем тестова и испита. Математика и природне науке су главни предмети, а ученици често похађају додатне приватне часове после редовне наставе како би побољшали своје оцене.
Упис у средњу школу и завршни испити
Процес уписа у школе и завршни испити такође се значајно разликују широм света. У већини земаља постоје завршни испити који су обавезни за све ученике, али њихов формат и тежина варирају.
- Србија: Упис у средње школе у Србији заснован је на резултатима завршног испита који обухвата тестове из српског језика, математике и теста из избрног предмета. Ученици се рангирају на основу резултата, што одређује њихову могућност уписа у жељене школе. Све што треба да знате о завршном испиту можете да прочитате у нашем тексту овде.
- Сједињене Америчке Државе: У САД, упис у средње школе није регулисан националним испитом. Уместо тога, ученици бирају школе на основу својих интересовања и академских постигнућа, док неке школе захтевају полагање специфичних пријемних испита.
- Јапан: У Јапану, завршни испити су изузетно важни и одређују могућност уписа у жељене средње школе и универзитете. Испити су веома строги, а конкуренција је велика, што често доводи до стреса код ученика и њихових породица.
- Финска: У Финској, завршни испити нису наглашени као у другим земљама. Ученици полажу матуру на крају гимназије, али она не носи исти ниво притиска као у другим системима. Образовни систем Финске усмерен је на континуирано оцењивање и подстицање ученика да развијају своје способности током целокупног школовања.
Срећан нови почетак!
Образовни системи широм света различито приступају образовању, али сви деле заједнички циљ – пружити деци знање и вештине које ће им бити неопходне за будућност. Почетак школске године представља нову страницу у животу сваког ђака, пун изазова, учења и раста. Без обзира на културне разлике, образовање остаје један од најважнијих аспеката друштва, а први школски дан симболизује почетак тог важног путовања.
