novembar 9, 2023 | Vreme čitanja: 4 minuta

Mitrovdan hajdučki rastanak

Mitrovdan hajdučki rastanak

Veliki broj ljudi u Srbiji 8.11. proslavlja Svetog velikomučenika Dimitrija, slavu poznatiju kao Mitrovdan, ali koliko zapravo znamo o značaju ovog sveca za hrišćansku kulturu i posebno srpsku tradiciju?

Mitrovdan je dan koji se slavi širom Srbije i ima duboko ukorenjeno mesto u srpskom kulturnom i religioznom kalendaru. Sam Sveti Dimitrije je bio istorijska ličnost, a koliki je njegov uticaj u srpskom narodu, govore i imena gradova Sremska Mitrovica i Kosovska Mitrovica koji su po njemu dobili ime.

Značaj Mitrovdana je još veći kada imamo u vidu njegovu vezu s predanjima o hajducima. Hajdučki rastanak postaje simbolična oznaka ovog dana, gde se naši junaci rastaju do proleća, kada će se, oko Đurđevdana, ponovo sastati na planini.

O tome će više biti reči u narednim redovima.

Ko su bili hajduci prema istoriji?

Iako je u narodu uvreženo mišljenje o hajducima kao prkosnim odmetnicima od turskog zakona, istorijska revizija nam je donela i nešto drugačije činjenice koje ne možemo da ne pomenemo.

Recimo otvoreno, deo hajduka nije se vodio idejama o slobodi, već motivima pribavljanja lične koristi. Primer za to nalazimo u pesmi Boj na Čokešini, gde je hajduk Ćurčija napustio Čokešinu sa oko 300 hajduka. U toj istoj pesmi Jakov je zatim ušao u sukob i sa Nedićima i videvši da ne može da im komanduje i on je otišao i povukao svoju vojsku sa sobom. Na mestu sukoba sa Turcima ostali su sami braća Nedić sa svojim hajducima i vernim pratiocima Damjanom Kutišancem i Pantom Damjanovićem.

Ova pesma hajdučke motive direktno suprotstavlja viteškim motivima i povezuje je sa kosovskom epikom, gde se Ćurčija povezuje sa likom Vuka Brankovića (motiv hajduka kao motiv pribavljanja opšte koristi plaćeničke vojske nasuprot motiva srednjovekovnog viteštva kod braće Nedića, koji se bore za slobodu Srbije).

Hajduci su delovali u centralnom Balkanu i drugim delovima Osmanskog Carstva tokom srednjeg veka. Tek kasnije su postali simbol borbe za slobodu svog naroda.

Poreklo reči hajduk

Poreklo reči „hajduk“ ostaje obavijeno tajnama i izazovima etimologa. Jedna teorija sugeriše da potiče od turske reči „hajdud“, koju su Osmanlije koristile za ugarske pešadijske trupe. Druga teorija povezuje reč sa mađarskim izrazom „hajtu“ (množina „hajtok“), što znači gonič stoke, da bi tokom 16. veka ovaj izraz počeo da se koristi za vojnike.

Reč „hajduk“ je postepeno ušla u turski jezik kao „hajdud“ i kasnije u srpski jezik kao „hajduk“. Vrlo je ubedljiva teorija Miodraga Stojanovića koja sugeriše da reč „hajduk“ potiče od sanskritske reči „aydh“, što znači boriti se i protiviti se.

U različitim jezicima postoje varijacije reči koje označavaju slične pojmove kao „hajduk“,  što ukazuje na globalnu prisutnost sličnih koncepta i likova u svetskim tradicijama. Ova raznolikost jezika svedoči o bogatstvu i složenosti fenomena hajdučke kulture i njenog značaja širom sveta.

Ipak, smatramo da nam je reč hajduk došla preko turskog jezika, jer haydud, što nam potvrđuju i Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku Abulaha Škaljića, na arapskom znači „skrenuti sa pravog puta“, „odmetnuti se“.

Hajduci – simbol herojske prošlosti

Hajduci su igrali ključnu ulogu u srpskoj istoriji i narodnoj književnosti, postajući simbol borbe za slobodu i otpora protiv tiranije osmanlijskih kolonizatora. Njihova hrabrost i neustrašivost ostavili su dubok trag u narodnoj epici i stvorili su bogatstvo mitova i legendi vezanih za ovu temu. Kroz vekove su hajduci postali junaci mnogih priča i pesama koje su se i prenosile s generacije na generaciju. Hrišćansko stanovništvo u Srbiji se često priključivalo hajducima iz nekoliko glavnih razloga.

  1. Prvi razlog je bio strah za vlastiti život, posebno kad bi bili pozvani na sud zbog optužbi poput neplaćanja poreza. U osmanskom Carstvu, hrišćani su imali slabu pravnu zaštitu, pa su često birali da pobegnu u planinske šume umesto da ostanu u selima i budu izloženi opasnosti od hapšenja. Tamo su preživljavali kroz krađe i pljačke. Plačkanje turskih konvaja koji su prevozili porez od vazalskih srpskih kolonijama zabeležen je u mnogim istoriografskim spisima i u književnim tekstovima, bilo da oni potiču iz narodne ili usmene tradicije.

Argatovah tri godine dana

I ja vukoh drvlje i kamenje

Sve uz moja kola i volove,

Ja ne stekoh pare ni dinara.

Ni zaslužih na noge opanke!

(Starina Novak i knez Bogosav)

 

  1. Drugi razlog za pridruživanje hajducima bio je beg od mržnje i potencijalne opasnosti od Turaka, što bi ih nateralo na bekstvo kako bi izbegli nasilnu osvetu. Hajduci pljačkaši bojali su se od odmazde kao kazne za pljačkaške pohode Osmanlija – nabijanje na kolac, čerečenje konjima, odsecanje glave i delova tela su bile samo neke od kazni.

Setimo se pesama Stari Vujadin ili Mali Radojica gde su opisani samo neki od načina na koje su hajduci surovo bili mučeni. U to vreme hajduk je morao da bude srca junačkoga, o čemu svedoče i stihovi iz pesme Stari Vujadin:

O sinovi, moji sokolovi,

Vidite li prokleto Lijevno,

Đe u njemu bijeli se kula?

Onđe će nas biti i mučiti,

Prebijati i noge i ruke,

I vaditi naše oči čarne.

O sinovi, moji sokolovi,

Ne budite srca udovička,

No budite srca junačkoga,

Ne odajte druga nijednoga,

Ne odajte vi jatake naše,

Kod kojih smo zime zimovali,

Zimovali, blago ostavljali;

Ne odajte krčmarice mlade,

Kod kojih smo rujno vino pili,

Rujno vino pili u potaji.

(Starac Vujadin)

 

  1. Treći razlog bio je želja za osvetom protiv Turaka. Osveta za zlodela, koja je mučenike iz nemilih dgađa opisivala kao junake vrednih divljenja, čime se podizao moral srpskom narodu vodeći ga od kosovskih mitova do mitova o slobodi nastalih u ciklusima o oslobođenju Srbije i Crne Gore, čime su takvi hajduci postajali posebno motivisani i postali inspiracija za epsku poeziju.

…Zaostalo Ture mladoženja

Na doratu konju velikome;

Ono ne šće da prolazi s mirom,

Već poteže trostruku kandžiju,

Tri su na njoj lule od tumbaka,

Pa udara mene po plećima.

Hajdučki pokret na Balkanu predstavljao je izraz pobune protiv stranih zavojevača, turskog tlačenja i nameta. Vuk Karadžić je primetio da je broj hajduka u zemlji zavisio od kvaliteta turske vlasti, pri čemu je bolja i čovečnija vlast smanjivala broj hajduka, dok su loša uprava i nepravda povećavali njihov broj.

Hajdučke epske narodne pesme

Mitrovdan se vezuje za pesme novijih vremena i obuhvata pre svega hajdučki ciklus pesama. Mitrovdan je dan koji se smatrao za početak zime, kada hajduci više nisu imali potporu u šumi, već su se sklanjali na sigurno, kod jataka.

Hajdučki ciklus je često opisivan kao priča o osvetnicima i zaštitnicima naroda pod turskim jarmom. U ovim pesmama opevane su mnoge pojedinosti iz hajdučkog života, kao šo su njihovo povlačenje u planine, stvaranje družine, hrabrost, junaštvo, izdržljivost, osvetoljubivost, kao i razne epizode sukoba sa Turcima.

Međutim, nije mogao svako da bude hajduk. Dobro znamo da je hajduk samo onaj koji bi obično bio kadar stići i uteći / i na strašnu mjestu postojati. U pesmi Gavran harambaša i Limo narodni pesnik ističe šta je sve potrebno za okupljanje pod hajdučki barjak:

Nemoj puštat rđu pod barjaka,

No ti kupi sve glavne junake,

Koj od rane jaoknuti neće,

Pored sebe uplašiti druga…

(Gavran harambaša i Limo)

Jovan Cvijić je ovako govorio o hajducima

Hajduci su bili ključni simbol hrabrosti i otpora srpskog naroda pod turskom vlašću. U različitim periodima, njihova uloga je varirala, od borbe protiv turske vlasti, lokalnih aga i begova, do vođenja pomoćnih trupa u raznim vojnim operacijama, špijunaže i zaštite naroda tokom Prvog ustanka. Hajduci su postali nezaobilazni junaci narodnih priča, uživali su ugled među ljudima, i često su bili neustrašivi ratnici koje su vođe ustanka koristile u najtežim bitkama.

U našem kraju, hajduci su bili odgovor na turski teror, a okupljanje pod njihovim zastavama pružalo je nadu i hrabrost porobljenom narodu. Tokom vekova, njihova prisutnost je podsticala duh otpora i ohrabrivala mase. Hajduci su bili srž otpora, često postajući vođe pobunjenika i ustanika.

Jovan Cvijić je pojavu hajdučije u ovom regionu objasnio karakterističnim mentalitetom zlatiborskih gorštaka, stvorenim u vreme turske vlasti i u okviru patrijarhalnog života. Za ovdašnje stanovništvo, hajduci su bili simbol otpora i borbe za pravdu. Milan Milićević je dopunio ovo mišljenje, ističući da se lako odmetanje u hajduke često dešavalo zbog niza razloga. Osveta, strah od kazne ili prestiž i slava, kao što smo već pomenuli, samo su jedni od njih.

Hajduk Veljko Petrović: „Glavu dajem, Krajinu ne dajem

Čuli smo da su hajduci bili epski junaci. Ali ima li istorijskih junaka? Ima, i o najvećem od njih svedoči upravo Vuk Stefanović Karadžić.

Veljko Petrović, najpoznatiji hajduk iz pesama o oslobođenju Srbije, potiče iz sela Lenovca blizu Zaječara. Rođen je u imućnoj porodici Petra Petrovića, poznatog kao „Sirenjar“ zbog brojne stoke i proizvodnje sira. Sa svoje 22 godine, suočio se s dva turska napadača koji su napali njegovu sestru. U odlučujućem trenutku ubio je napadače i odmah se odmetnuo i postao hajduk.

Godine 1803. pridružio se četi Stanoja Glavaša, a kasnije se priključio vojvodi Đuši, starešini Smederevske nahije. Veljko je aktivno učestvovao u ustanku od 1804. godine, prvo pod vođstvom Stanoja Glavaša, a potom pod vođstvom Đuše i Vujice Vulićevića.

Lična hrabrost i junaštvo od Veljka vrlo brzo čine jednog od najvećih srpskih heroja. Karađorđe ga imenuje za vojvodu i poverava mu da čuva Banju, a kasnije i Negotin.

Početkom jula 1813. godine dolazi do prvog većeg boja u kome je Veljko sa svojim bećarima do nogu potukao deo turske vojske. Posle tri dana velika turska vojska je prešla Timok i uputila se ka Negotinu.

Uprkos savetima mnogih da bi sa raspoloživom vojskom, koja je brojala manje od 3000 ljudi naspram 16.000 Turaka, Krajinu mogao uspešnije da brani sa okolnih brda, Veljko, ipak, odlučuje da Turke sačeka u utvrđenom Negotinu.

Višednevna opsada Negotina potpuno je iscrpela njegove branioce. Municija je bila pri kraju, a pomoć nije stizala. Za to vreme Turci su se skroz približili Veljkovim šančevima i neprekidno tukli topovima negotinska utvrđenja. Pričalo se da je Veljko naredio da se pokupe sve metalne stvari, tanjiri i kalajna kandila i da se pretope u pušcanu municiju, pa je na kraju i talirima (metalni novac) punio topove kada su Turci negde učinili juriš. Devetnaestog dana odbrane, 18. jula 1813. godine, Veljko je poginuo na Abraševom šancu, i do poslednjeg trenutka bodrio svoje borce da istraju u borbi. Njegovi najbliži saborci su pet dana krili njegovu smrt kako se ne bi širila panika među narodom.

Ostao je njegov životni moto: „Glavu dajem, Krajinu ne dajem„, a Mokranjac mu je posvetio VI rukovet. O njemu svedoči Vuk Karadžić u čuvenoj biografiji „Žitije ajduk Veljka Petrovića“.

Običaji i verovanja za Mitrovdan

Crveno slovo u kalendaru je u našoj tradiciji propraćeno i mnogim narodnim običajima i verovanjima. Srpska narodna verovanja kažu da na Mitrovdan tradicionalno treba da ostanete u vašem domu! „Ko toga dana izlazi, taj navodno će cele godine prespavati po tuđim krevetima“.

U stara vremena se primenjivao običaj puštanja nadničara kojima ističe ugovor i iznajmljivanje novih. Veruje se da se do Mitrovdana svi veliki poljoprivredni radovi moraju završiti, ili bi nam zima mogla pokvariti planove.

Na današnji dan Srbi se pozdravljaju krilaticom: „Mitrovdanak – hajdučki rastanak i Đurđevdanak – hajdučki sastanak “.

Takođe, ako slučajno 8. novembra na Mitrovdan padne sneg, legenda kaže da je Sveti Dimitrije došao na belom konju i da sneg može trajati sve do aprila. Zvuči kao odličan način da predvidimo vremenske uslove, zar ne? Naravno, ako je oblačno na Mitrovdan, to bi mogao biti znak za toplu zimu. Vedro vreme navodi na jaku i hladnu zimu.

A da, ako imate malu decu, na Mitrovdan ih ne grdite, koliko god da su bila nestašna i neposlušna, upozorenje veli godina će biti nemirna za vas.

Ne zaboravite ni na belutak – seljaci u Šumadiji ga stavljaju u uglove svoje sobe kao zaštitu od miševa. A dame su na ovaj dan izbegavale vreteno, češljeve i makaze.

 

 

Ako vam se dopao tekst, pozivamo vas da zajedno sa našim stručnim timom istražujete još mnoge fascinantne informacije i saznanja u vezi sa srpskom književnošću. Ostanite povezani sa svojim balkanskim kulturnim nasleđem i tradicijom. Prijavite se putem ovog linka da zajedno kroz jezik i književnost učimo o mnogim zanimljivim običajima našeg naroda.