И сами видимо да је знање постало основни ресурс и покретач свих аспеката људског развоја. Образовање више није само обавезно стицање знања у школама и универзитетима, припрема за будући посао, већ је процес који траје током целог живота. И не завршава се са добијеном дипломом.
Образовање као основа друштвеног развоја
Знање и образовање су одувек били важни за развој друштва. У историји човечанства, свака цивилизација која је напредовала имала је добро развијен систем образовања и научних истраживања. Данас, знање је постало општа друштвена потреба, са значајним економским, политичким и културним утицајем. Образовање омогућава појединцима да стекну знања и вештине неопходне за запослење, социјалну кохезију и лични развој.
Образовне институције припремају појединце за активну улогу у друштву, опремајући их знањима и вештинама које су неопходне за обављање професионалних и друштвених улога. Улагање у науку и образовање у развијеним земљама не сматра се трошком, већ инвестицијом. Овај приступ се показао исправним, јер су последице светске економске кризе знатно мање осетиле земље које улажу у науку и истраживање, као и оне које прилагођавају своје образовне системе технолошким променама.
Реформа образовања у савременом добу
Видите на многобројним примерима да развој науке и технологије значајно мења концепт и улогу образовања. Образовање више не подразумева само стицање функционалне писмености и енциклопедијског знања, већ и развој креативних потенцијала, способности и амбиција појединца. Рад и пословне активности у савременом друштву захтевају образоване и комплетне особе, које су способне да брзо усвоје нова знања и примене их у пракси.
Нове технологије, као што су електронска комуникација и размена различитих активности у учењу, доводе до промена у погледу радних места и врста послова. Ове промене омогућавају већи приступ знању и учењу за све, што треба да резултира смањењем класних разлика у друштву. Ипак, проблем неједнаког приступа новим технологијама и даље постоји, што доводи до информацијског сиромаштва и отежава смањење друштвених разлика.
Формално образовање и свакодневно учење
Формално образовање је и даље кључно за стицање основних знања и вештина. Школе и универзитети играју важну улогу у формирању базичних знања која су неопходна за свакодневни живот и професионалну каријеру. Међутим, у савременом друштву, формално образовање није довољно. Развој технологије и промена тржишта рада захтевају од појединца да не престаје са учењем након завршетка формалног школовања.
Свакодневно учење нових ствари постало је неопходно за опстанак и успех у савременом свету. Учење током целог живота омогућава појединцима да прате брзе промене у друштву и да стално усавршавају своје вештине. Бил Гејтс, Илон Маск и Стив Џобс су пример како свакодневно учење и иновације могу променити свет. Сви они су истакли важност сталног учења и прилагођавања новим околностима као кључ за успех у пословном свету.
Знање као кључни ресурс за будућност
Знање се у савременом друштву третира као основни ресурс за развој. Оно је нераскидиво повезано са образовањем, а као директан резултат науке и научних истраживања, знање покреће и усмерава све друштвене токове, подиже ниво развоја и производи иновације и нове информације.
Зато је образовање у савременом друштву трансформисано у шири концепт учења током целог живота, који укључује и формалне и неформалне форме учења. Ентони Гиденс примећује да се појам образовања све више замењује ширим концептом „учења“, који се одвија у различитим окружењима и током целог живота. Учење не сме бити ограничено само на формалне институције, већ мора да буде део свакодневног живота, са нагласком на развој људских вредности и способности.
Изазови и будућност образовања
Иако је савремено друштво све више усмерено на знање и технологију, постоје бројни изазови који стоје пред системом образовања. Неједнак приступ образовању, недостатак адекватних ресурса и технологија, као и проблеми са функционалном писменошћу у неразвијеним земљама, представљају озбиљне препреке које је потребно превазићи.
Према најновијим истраживањима UNESCO-а, у свету има око 781 милион одраслих неписмених особа, што представља око 15,7% светског одраслог становништва. Већина неписмених се налази у региону подсахарске Африке и западне Азије. Ови подаци указују на потребу за глобалним напорима у унапређењу приступа образовању и повећању функционалне писмености широм света.
Успеси и размишљања великих умова: Бил Гејтс, Илон Маск и Стив Џобс о образовању
Бил Гејтс: животна правила која школа не учи
Бил Гејтс, оснивач Microsoft-а и један од најуспешнијих предузетника нашег времена, често је говорио о важности знања и образовања, али и о реалностима које школе не успевају да пренесу ученицима. Током једног говора у средњој школи, поделио је 11 правила која су, према његовом мишљењу, кључна за успех у животу, али која се ретко уче у традиционалним образовним системима.
Прва правила укључују суочавање са неправдом живота и прихватање чињенице да свет неће прилагођавати своје захтеве према нашим осећањима или амбицијама. Ово је посебно важно у савременом друштву где се знање сматра најважнијим ресурсом, али где је успех резултат стрпљења, рада и спремности да се преузме одговорност за своје грешке. Гејтс наглашава да школа можда учи неке од ових лекција, али живот захтева њихову примену у реалним ситуацијама, што често изостаје у формалном образовању.
Илон Маск: образовање изван граница традиционалног
Илон Маск, оснивач Tesla и SpaceX, познат је по својим иновативним приступима не само у технологији већ и у образовању. Маск је често критиковао традиционално образовање, тврдећи да факултетске дипломе не гарантују успех и да је већа вредност у способности самосталног учења и прилагођавања новим информацијама. Он сматра да интернет пружа огромне могућности за стицање знања и да су његова деца више научила преко платформи као што су YouTube и Reddit него у традиционалним учионицама.
Масков приступ образовању је револуционаран јер он верује да је кључ у развоју способности за решавање проблема и критичко размишљање, а не у стицању диплома. Овај начин размишљања огледа се и у његовом начину васпитања деце, где се више цени читање књига и решавање проблема него играње видео игрица, што указује на значај балансираног развоја и усмеравања ка дуготрајном знању.
Стив Џобс: Образовање у доба технологије
Стив Џобс, легендарни оснивач Apple-а, оставио је трајан утицај на начин на који видимо и користимо технологију. Џобс је веровао да технологија може трансформисати образовање и учинити га приступачнијим и ефикаснијим. У том духу, створене су и такозване „Стив Џобс школе“ у Холандији, које представљају радикалан одмак од традиционалног образовног система.
У овим школама, технологија је у центру образовног процеса. Сваки ученик користи iPad као главни алат за учење, замењујући традиционалне књиге и свеске. Овај модел школовања омогућава деци да уче својим темпом, пратећи лични програм који је прилагођен њиховим потребама и интересовањима. Идеја је да деца развијају своје вештине и знања у складу са захтевима савременог доба, где је компјутерска писменост подједнако важна као и традиционална писменост.
Улога образовних институција и Академског центра знања
Улога образовних институција у савременом друштву је од кључне важности. Оне су одговорне за пренос знања и вештина које су неопходне за лични и друштвени развој. Међутим, како би образовање у потпуности одговорило на изазове савременог доба, потребно је стално унапређивати и прилагођавати наставне програме, уводити нове технологије и омогућити приступ образовању за све.
Академски центар знања је један од примера како се кроз организовање курсева из српског језика, математике, ИТ-а, физике и других области може допринети ширењу знања и вештина у нашој земљи. Нови циклус курсева који се организује у оквиру овог центра омогућава полазницима да стекну неопходна знања и компетенције које ће им помоћи у будућим професионалним и друштвеним улогама.
Сви појединци који су чврсто интегрисани у друштво, опремљени новим знањима и вештинама, представљају вредан људски ресурс који може допринети развоју друштва у целини. Стога је образовање не само лична обавеза, већ и друштвена одговорност која треба да буде подржана и унапређена на свим нивоима.
