Заставе су много више од обојеног платна које се за државне празнике вијоре на јарболима институција. Оне представљају национални идентитет, понос и заједништво. Зато у многим државама, као што је Америка, готово свака кућа има истакнуту заставу, док се у другим земљама заставе чувају за велике празнике и државне церемоније. Ипак, где год се вијорила, застава у себи носи причу о историји и вредностима једног народа.
И ту тек почиње прича о заставама.
Да ли сте знали да је јамајчанска застава једина на свету која не садржи ни црвену, ни плаву, ни белу боју? Или да је данска застава (Dannebrog) најстарија која се и данас користи – први пут поменута још 1219. године? Још занимљивије, Непал и Швајцарска су једине државе чије заставе нису правоугаоног облика, већ квадратног. Ови примери показују да, поред тога што су симболи државности, заставе у себи носе и занимљиве приче.
Почеци коришћења застава у војне и државне сврхе
Још у античко доба, војске су користиле различите симболе на бојном пољу да би се разликовале од непријатеља. Римљани су, рецимо, носили војни знак лабаријум, док су у средњем веку заставе и барјаци постајали незобилазни у војскама европских краљевстава.
У Србији се употреба застава бележи још у средњем веку, на грбовима владарских династија Немањића и каснијих српских владара. У то време, заставе су служиле као препознатљиви знакови јединица и вођа на бојиштима. Најстарији познати запис о српској застави потиче из 1281. године, када је жупан Деса послао изасланике у Дубровник да донесу део краљевске ризнице, међу којима се налазила и „застава црвене и плаве боје“.
Током владавине цара Душана (XIV век), српске војне заставе биле су богато украшене и носиле су симболе попут црвеног двоглавог орла и српске троделне шаре, познате као „српски крст“.
Касније, током Првог српског устанка (1804), српски устаници су носили барјаке са крстом, иконама и народним симболима – они су представљали и борбени знак и духовну подршку народу. У почетку с
у коришћене црвене заставе са црним крстом, док су касније, 1809. године, уведене жуте заставе са симболима и натписима. Један од најпознатијих симбола тог периода је крсташ-барјак – застава са црвеним крстом у центру, која је постала препознатљив војни симбол током борби за слободу.
Прве српске заставе и музејске поставке
Прве српске заставе сачуване су у музејима и данас се могу видети у Народном музеју у Београду, као и у Војном музеју на Калемегдану. Посебно занимљиви су барјаци из времена Карађорђа, на којима су били ликови светаца, пре свега Светог Ђорђа и Богородице, што је показивало снажну везу између вере и борбе за слободу.
Веровали или не, неки од тих барјака су се носили у најтежим биткама, а народ их је чувао као светињу. Управо због тога заставе нису биле само војни симбол, већ и знак отпора и наде.
Српске заставе од 1878. године
Након међународног признања независности Србије 1878. године, усвојена је црвено-плаво-бела тробојка. Ове боје нису случајне – инспирисане су пансловенским покретом и симболизују слободу, снагу и јединство народа.
Хронологија:
-
Краљевина Србија (1882–1918). Застава је задржала тробојку, али у средини је додат грб са црвеним штитом и белим крстом, са четири ћирилична слова „С“ – скраћеницом од „Само слога Србина спасава“. Замислите колико је поноса осећао народ када је под овом заставом по први пут стајао као потпуно независна држава.
-
Краљевина Југославија (1918–1941)
После Првог светског рата, Србија је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. Национална застава била је хоризонтална тробојка: црвена, плава и бела, симбол јединства различитих народа у новој држави. -
Социјалистичка Југославија (1945–1992)
Застава је задржала тробојку, али је у средини добила црвену звезду – симбол нове идеологије. -
Савезна Република Југославија (1992–2003)
Након распада СФРЈ, држава је задржала црвено-плаво-белу тробојку, уз модификован грб. -
Савремена Србија (од 2006)
Данас Србија користи црвено-плаво-белу тробојку са грбом, симбол традиције, слободе и националног идентитета.
Закључак
Застава Србије није само државни симбол – она је прича о народу, борби и слободи. Од барјака устаника до данашње тробојке, свака промена је пратила важан тренутак наше историје.
Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе (15. септембар), подсећамо се да застава није тек украс на јарболу. Она је позив на сећање, заједништво и понос. Када је видимо како се вијори, не гледамо само платно у бојама – гледамо део наше историје и идентитета.
