Kada govorimo o štampanim knjigama i značajnim univerzitetima, većina ljudi će s pravom najpre pomisliti na Oksford, Kembridž ili Gutenbergovu štampariju. Malo kome je poznato da je srpski narod imao sopstvenu tradiciju štampe još u 15. veku, svega nekoliko decenija nakon što je Johan Gutenberg u Majncu (oko 1455) štampao prvu Bibliju. Prva štampana knjiga na srpskom jeziku, „Oktoih prvoglasnik“, izašla je 1495. godine na Cetinju i predstavlja prekretnicu ne samo u srpskoj već i u južnoslovenskoj kulturnoj istoriji.
Simbolično, na Međunarodni dan pismenosti koji se širom sveta proslavlja 8. septembra, otkrićemo vam zašto je ta prva štampana knjiga toliko važna, kako je nastala, ko je stajao iza ovog poduhvata i kakav je njen značaj za srpski identitet i obrazovanje.
Kako je štampa došla do srpskih zemalja?
Izum štamparske prese u drugoj polovini 15. veka označio je revoluciju u načinu prenošenja znanja. Umesto mučnog prepisivanja rukopisnih knjiga u manastirima, knjige su sada mogle da se proizvode brže i u većem broju primeraka. Vest o ovom izumu brzo se proširila Evropom i stigla i do naših krajeva.
Upravo na dvoru Đurđa Crnojevića, vladara Zete, prepoznata je potreba da se narodu i crkvi obezbede štampane knjige. Njegova vizija bila je ne samo politička već i kulturna: želeo je da srpski narod ima pristup knjigama na svom jeziku, kao i da očuva pravoslavnu veru i tradiciju u vremenu velikih istorijskih previranja.
Prva srpska štamparija na Cetinju
Štamparija je osnovana 1493. godine na Cetinju. Na njenom čelu nalazio se jeromonah Makarije, koji se smatra prvim srpskim i južnoslovenskim štamparom. U periodu od 1493. do 1496. godine, štamparija je iznela nekoliko kapitalnih izdanja, a među njima najznačajnije je „Oktoih prvoglasnik“.
Ono što ovu štampariju čini posebnom jeste činjenica da je radila u maloj balkanskoj zemlji, pod konstantnim pritiskom osmanske ekspanzije, a ipak je uspela da proizvede dela koja su po kvalitetu bila uporediva sa evropskim izdanjima tog vremena.
„Oktoih prvoglasnik“ – prva štampana knjiga na srpskom jeziku
Objavljen 1495. godine, „Oktoih prvoglasnik“ je bogoslužbena knjiga koja sadrži pojanja i molitve za pravoslavne liturgije. Njegovo ime potiče od grčke reči oktoihos, što znači „osmoglasnik“, a odnosi se na osam crkvenih pojanja koja se koriste tokom bogosluženja.
Knjiga je štampana na crkvenoslovenskom jeziku srpske redakcije i ukrašena ornamentima, inijalima i bogato ilustrovanim detaljima. Svaki primerak bio je pravo umetničko delo, što govori o visokom nivou umeća štampara.
Sačuvano je svega nekoliko primeraka u svetu, a oni se danas čuvaju u najznačajnijim bibliotekama i muzejima, uključujući i Cetinjski manastir.
Kulturni i obrazovni značaj
Pojava „Oktoiha prvoglasnika“ značila je mnogo više od puke tehničke inovacije. Ona je predstavljala kulturnu i prosvetnu revoluciju.
Pre svega je bila značajna za očuvanje jezika i identiteta – u vremenu kada je postojala stalna opasnost od asimilacije, štampanje knjiga na srpskom crkvenoslovenskom učvrstilo je nacionalni identitet.
To ujedno znači da su knjige postale dostupnije, što je omogućilo da se obrazovanje širi van manastirskih zidina, što je do tada bio slučaj.
A ono što je najbitnije, pojava štamparije ukazala je na veoma značajnu povezanost sa evropskim tokovima – pojava štamparije u Zeti pokazuje da srpske zemlje nisu zaostajale za ostatkom Evrope, već su aktivno učestvovale u kulturnim kretanjima.
Pre Oksforda i Kembridža – srpski doprinos evropskoj pismenosti
Kada danas govorimo o univerzitetima kao što su Oksford i Kembridž, često ih smatramo kolevkama evropskog znanja. Međutim, činjenica da je na Cetinju još krajem 15. veka štampana knjiga na srpskom jeziku, pre nego na ovim poznatim univerzitetima, pokazuje da je srpska kultura aktivno doprinosila evropskom prosvetiteljstvu.
Iako se u široj javnosti više zna za Gutenbergovu Bibliju, „Oktoih prvoglasnik“ je podjednako značajan jer dokazuje da su i manji narodi imali svoje pionire štampe. Ovaj istorijski trenutak govori da nismo bili samo posmatrači evropskog kulturnog razvoja, već i njegovi učesnici.
Cetinjska štamparija (1493–1496)
Osnivač: Đurađ IV Crnojević, vladar Zete, naslednik Ivana Crnojevića, koji je osnovao Cetinje kao novi centar moći oko 1482–1484.
Štamparija: Prva u jugoistočnoj Evropi, delovala je u periodu 1493–1496, premeštajući se iz Oboda (sedište Ivana) u Cetinje pod vođstvom jeromonaha Makarija.
Kapitalni naslovi sa Cetinja
Za ovo kratko vreme postojanja štamparije štampani su sledeći liturgijski naslovi:
Oktoih prvoglasnik (prvi deo Cetinjskog oktoha) – završen 4. januara 1494, sadrži 270 listova (29×21,6 cm), štampan u crveno-crnoj tehnici, ukrašen renesansnim inijalima. Sačuvano je 108 primeraka.
Oktoih petoglasnik – drugi deo liturgije, prvi ilustrovani južnoslovenski inkunabulum, sa sačuvanim fragmentima od 37 listova i šest drvoreza.
Psaltir s posledovanjem, štampan 1495, sa tri ukrasna naslova i 27 inijala ponovljenih 221 put. Sačuvano 36 primeraka.
Pomnju se i Trebnik (Molitvenik) i Cvetni Triod (Četvorojevanđelje) kao deo cetinjske produkcije.
Lekcije za današnje obrazovanje
Za Akademski centar znanja, sećanje na prvu srpsku štampanu knjigu ima poseban značaj. Ona nas podseća da znanje i obrazovanje ne zavise samo od velikih imperija i univerziteta, već i od vizije pojedinaca i malih zajednica.
Prva štampana knjiga na srpskom jeziku, „Oktoih prvoglasnik“ iz 1495. godine, predstavlja jedno od najvažnijih kulturnih dostignuća našeg naroda. Ona je dokaz da je srpska pismenost bila deo evropske renesanse znanja i da je naš narod, uprkos istorijskim iskušenjima, negovao obrazovanje i kulturu.
Pre nego što su mnoge danas poznate institucije postale simboli univerzitetske tradicije, na Cetinju je postojala štamparija koja je obezbedila da se srpski jezik, vera i identitet sačuvaju za buduće generacije.
Za nas danas to je podsetnik da bez obzira na okolnosti, ulaganje u znanje, obrazovanjei pismenost ostaje najveća vrednost koju možemo ostaviti budućim naraštajima.
