Када говоримо о штампаним књигама и значајним универзитетима, већина људи ће с правом најпре помислити на Оксфорд, Кембриџ или Гутенбергову штампарију. Мало коме је познато да је српски народ имао сопствену традицију штампе још у 15. веку, свега неколико деценија након што је Јохан Гутенберг у Мајнцу (око 1455) штампао прву Библију. Прва штампана књига на српском језику, „Октоих првогласник“, изашла је 1495. године на Цетињу и представља прекретницу не само у српској већ и у јужнословенској културној историји.
Симболично, на Међународни дан писмености који се широм света прославља 8. септембра, открићемо вам зашто је та прва штампана књига толико важна, како је настала, ко је стајао иза овог подухвата и какав је њен значај за српски идентитет и образовање.
Како је штампа дошла до српских земаља?
Изум штампарске пресе у другој половини 15. века означио је револуцију у начину преношења знања. Уместо мучног преписивања рукописних књига у манастирима, књиге су сада могле да се производе брже и у већем броју примерака. Вест о овом изуму брзо се проширила Европом и стигла и до наших крајева.
Управо на двору Ђурђа Црнојевића, владара Зете, препозната је потреба да се народу и цркви обезбеде штампане књиге. Његова визија била је не само политичка већ и културна: желео је да српски народ има приступ књигама на свом језику, као и да очува православну веру и традицију у времену великих историјских превирања.
Прва српска штампарија на Цетињу
Штампарија је основана 1493. године на Цетињу. На њеном челу налазио се јеромонах Макарије, који се сматра првим српским и јужнословенским штампаром. У периоду од 1493. до 1496. године, штампарија је изнела неколико капиталних издања, а међу њима најзначајније је „Октоих првогласник“.
Оно што ову штампарију чини посебном јесте чињеница да је радила у малој балканској земљи, под константним притиском османске експанзије, а ипак је успела да произведе дела која су по квалитету била упоредива са европским издањима тог времена.
„Октоих првогласник“ – прва штампана књига на српском језику
Објављен 1495. године, „Октоих првогласник“ је богослужбена књига која садржи појања и молитве за православне литургије. Његово име потиче од грчке речи октоихос, што значи „осмогласник“, а односи се на осам црквених појања која се користе током богослужења.
Књига је штампана на црквенословенском језику српске редакције и украшена орнаментима, инијалима и богато илустрованим детаљима. Сваки примерак био је право уметничко дело, што говори о високом нивоу умећа штампара.
Сачувано је свега неколико примерака у свету, а они се данас чувају у најзначајнијим библиотекама и музејима, укључујући и Цетињски манастир.
Културни и образовни значај
Појава „Октоиха првогласника“ значила је много више од пуке техничке иновације. Она је представљала културну и просветну револуцију.
Пре свега је била значајна за очување језика и идентитета – у времену када је постојала стална опасност од асимилације, штампање књига на српском црквенословенском учврстило је национални идентитет.
То уједно значи да су књиге постале доступније, што је омогућило да се образовање шири ван манастирских зидина, што је до тада био случај.
А оно што је најбитније, појава штампарије указала је на веома значајну повезаност са европским токовима – појава штампарије у Зети показује да српске земље нису заостајале за остатком Европе, већ су активно учествовале у културним кретањима.
Пре Оксфорда и Кембриџа – српски допринос европској писмености
Када данас говоримо о универзитетима као што су Оксфорд и Кембриџ, често их сматрамо колевкама европског знања. Међутим, чињеница да је на Цетињу још крајем 15. века штампана књига на српском језику, пре него на овим познатим универзитетима, показује да је српска култура активно доприносила европском просветитељству.
Иако се у широј јавности више зна за Гутенбергову Библију, „Октоих првогласник“ је подједнако значајан јер доказује да су и мањи народи имали своје пионире штампе. Овај историјски тренутак говори да нисмо били само посматрачи европског културног развоја, већ и његови учесници.
Цетињска штампарија (1493–1496)
Оснивач: Ђурађ IV Црнојевић, владар Зете, наследник Ивана Црнојевића, који је основао Цетиње као нови центар моћи око 1482–1484.
Штампарија: Прва у југоисточној Европи, деловала је у периоду 1493–1496, премештајући се из Обода (седиште Ивана) у Цетиње под вођством јеромонаха Макарија.
Капитални наслови са Цетиња
За ово кратко време постојања штампарије штампани су следећи литургијски наслови:
-
Октоих првогласник (први део Цетињског октоха) – завршен 4. јануара 1494, садржи 270 листова (29×21,6 cm), штампан у црвено-црној техници, украшен ренесансним инијалима. Сачувано је 108 примерака.
-
Октоих петогласник – други део литургије, први илустровани јужнословенски инкунабулум, са сачуваним фрагментима од 37 листова и шест дрвореза.
-
Псалтир с последовањем, штампан 1495, са три украсна наслова и 27 инијала поновљених 221 пут. Сачувано 36 примерака.
-
Помњу се и Требник (Молитвеник) и Цветни Триод (Четворојеванђеље) као део цетињске продукције.
Лекције за данашње образовање
За Академски центар знања, сећање на прву српску штампану књигу има посебан значај. Она нас подсећа да знање и образовање не зависе само од великих империја и универзитета, већ и од визије појединаца и малих заједница.
Прва штампана књига на српском језику, „Октоих првогласник“ из 1495. године, представља једно од најважнијих културних достигнућа нашег народа. Она је доказ да је српска писменост била део европске ренесансе знања и да је наш народ, упркос историјским искушењима, неговao образовање и културу.
Пре него што су многе данас познате институције постале симболи универзитетске традиције, на Цетињу је постојала штампарија која је обезбедила да се српски језик, вера и идентитет сачувају за будуће генерације.
За нас данас то је подсетник да без обзира на околности, улагање у знање, образовање и писменост остаје највећа вредност коју можемо оставити будућим нараштајима.
