Нисмо ни трепнули, а полагање завршног испита за будуће средњошколце се приближило. Први од три теста који осмаци полажу је тест из српског језика и књижевности. Наредни дан је резервисан за полагање завршног испита из математике, а на крају је тест из одабраног предмета. Како је градиво из ова три предмета обимно и разноврсно, битно је да ђаци усвоје најефикасније технике за његово савладавање. И што је још битније за овај период – за његово обнављање и утврђивање.
Ево шта вам предлажу наши искусни предавачи.
Направи план учења
Не каже се без разлога да је организација кључ успеха. Без одговарајућег плана, учење може бити неефикасно и стресно. Сваки ученик треба да направи распоред учења, у којем ће одредити тачно време и садржај који ће учити сваког дана. На овај начин ће се обезбедити континуитет и ред у учењу, омогућавајући боље управљање временом и обавезама.
Време за учење изабери према дневним обавезама, с фокусом на редовно поштовање планираног распореда. Препоручује се да се тежи предмети уче на почетку дана када је концентрација виша. На пример, прво би требало да решаваш сложене задатке који захтевају умни напор, а затим да се бавиш лакшим активностима као што су читање лектире или прављење презентација. Такође, избегавај учење сличних наставних предмета један за другим како би избегао мешање градива.
Добар савет: на почетку дана учи ново, а поподне остави за обнављање онога што си у току дана научио.
Активно праћење наставе
Пасивно слушање предавања није довољно. Ученици треба да буду активни учесници у настави, да постављају питања и укључују се у дискусије. Ово помаже бољем разумевању и памћењу градива, јер се информације прво обрађују током часа, а затим додатно утврђују код куће.
Чак и ако ти се чини да су предавања досадна или неважна, пажљивим слушањем и преписивањем белешки, твоје памћење ће се први пут сусрести са информацијама, што ће олакшати касније самостално учење. Постављањем питања наставницима и дискусијом о теми, повећава се ниво разумевања и трајности усвојених информација. Активно учешће у настави подразумева и самостално истраживање тема које вас интересују, што додатно доприноси бољем схватању градива.
Добар савет: питај наставнике све што ти није јасно, јер вероватно си хиљаду пута чуо (а није згорег да поменемо опет) – нема глупих питања.
Пиши белешке
Прављење белешки је од суштинског значаја за ефикасно учење. Белешке не треба да буду детаљни есеји, већ сажете и прегледне. Оне омогућавају селекцију важних информација и помажу у бољој организацији градива. Важно је записивати кључне тачке и допуњавати белешке током самосталног учења.
Преписивање са табле је важно, али још важније је да белешке пишеш сопственим речима. На тај начин ћеш боље разумети и запамтити градиво. „Хватањем“ занимљивости са часа, писањем напомена и допуњавањем наставникових записа, постиже се темељнија обрада примљених информација, што ће значајно олакшати и скратити процес самосталног учења. Белешке треба да буду прегледне, са кратким тезама, како би ти записивање не ометало праћење наставе.
Добар савет: можда звучи као практично решење сликање наставникове табле телефоном, али у пракси се показало да се најбоље памти оно што се руком записивало.
Читање лекције након часа
Прочитајте лекцију исти дан када је обрађена у школи. Тако ће информације бити свеже, што олакшава њихово памћење и разумевање. Ова техника такође омогућава брже и ефикасније решавање евентуалних нејасноћа у градиву, јер се питања могу поставити наставнику на следећем часу.
Ова метода не само да олакшава учење пређене лекције, већ помаже и у припреми за оно што долази. На тај начин ћете лакше повезивати нова знања са претходно стеченим, стварајући дубље разумевање градива. Редовно читање и обнављање лекција спречава накупљање градива пред испите и смањује стрес.
Добар савет: ради домаће задатке након часова јер ће се на тај начин знање најбоље акумулирати.
Учење у интервалима
Наш мозак најбоље функционише када радимо у интервалима. Учите 45-60 минута, затим правите паузе од 10-15 минута. Током пауза, одморите се, протегните или изађите на свеж ваздух. Овај метод помаже у одржавању концентрације и боље обраде информација.
Паузе омогућавају мозгу да интегрише нове информације и спречавају замор. Дуготрајно учење без пауза може довести до пада концентрације и продуктивности. Комбинација рада и одмора, као и смењивање активности, може бити веома корисна. На пример, након учења тешких предмета, можете се пребацити на лакше активности или оне које су занимљивије, што ће вам пружити осећај одмора.
Добар савет: у паузама избегавајте друштвене мреже, јер се тамо веома лако 15 минута претвори у сат и по бесмисленог скроловања.
Усвајањем ових стратегија, можете значајно унапредити свој процес учења и постићи боље резултате на завршним испитима. Запамтите, нема пречица у процесу учења, али ових 5 техника које вам могу много помоћи.
Корак напред!
Позивамо све будуће средњошколце да се обрате нашем Академском центру знања за помоћ у учењу и у наставку њиховог школовања. Сви ученици који су завршили курс за полагање завршних испита из математике, математике за ИТ и српског језика и књижевности у нашој школи, имају попуст од 10% за уписивање индивидуалних и групних курсева.
Срећно у учењу и полагању завршних испита!
