Дневник Ане Франк је једно од најважнијих књижевних дела 20. века, лично сведочанство о ужасима Холокауста, али и дирљива прича о одрастању и нади. Писан руком девојчице, која је са својом породицом две године живела у скривању од нациста, дневник представља аутентично сведочанство о страхотама које су се дешавале током Другог светског рата. Ана Франк је у свом дневнику успела не само да прикаже свакодневни живот Јевреја под нацистичком окупацијом, већ је и показала како снага људског духа може опстати чак и у најмрачнијим временима. У томе је њена највећа заслуга и разлог зашто је овај дневник саставни део обавезне лектире у основној школи.
Дана 12.6. обележавамо рођендан Ане Франк, па је то прилика и да се подсетимо овог дела дечије књижевности.[1]
Радња
Ана Франк је рођена 12. јуна 1929. године у Франкфурту на Мајни, у Немачкој. Због растућег антисемитизма и доласка нациста на власт, њена породица се 1933. године преселила у Амстердам, где су се надали да ће пронаћи сигурност. Међутим, 1940. године Немачка је окупирала Холандију, а мере против Јевреја постајале су све строже. У јулу 1942. године, Франкови су били приморани да се сакрију у тајном склоништу – „Тајном анексу“ – иза канцеларије Ота Франка, Аниног оца. Са њима су се скривали и породица ван Пелс и зубар Фритз Пфеффер.
Дневник, који је Ана добила за тринаести рођендан, постао је њен верни пратилац у овим тешким тренуцима. У почетку је бележила свакодневне догађаје, али је убрзо дневник постао њен начин да изрази своја осећања, страхове, наде и снове.
Дневник Ане Франк први пут је објављен у јуну 1947. године на холандском језику. Дневник представља јединствено књижевно дело које компилира свакодневне записе Ане Франк, јеврејске тинејџерке која се, заједно са својом породицом, крила у Амстердаму током немачке окупације Холандије током Другог светског рата.
Ликови
Ана Франк
Иако је рођена у Немачкој, Ана и остатак њене породице су се преселили у Амстердам када је она имала четири године, како би њен отац могао да ради због промена закона о раду у нацистичкој Немачкој. За тринаести рођендан, Ана добија дневник и почиње редовно да пише у њега. Обраћа се у дневнику замишљеној пријатељици „Кити“ и поверава јој своје мисли. Иако изгледа као екстровертна, духовита и разговорљива девојчица, Ана осећа да у њој постоји „друга Ана“ која је интровертнија. Њен сан је био да постане писац, што је на крају, иако постхумно, успела.
Ото Франк
Ото је муж Едит и отац Ане и Маргот. Био је директор холандске фирме „Опекта“, која је производила препарате за желе. Пре него што су били приморани да се сакрију, морао је да напусти своју позицију када су нацисти донели нове прописе који забрањују Јеврејима да буду директори фирми.
Едит Франк
Едит је мајка Ане и Маргот. Ана је није сматрала блиском, описујући је као нервозну и раздражљиву особу.
Маргот Франк
Ана не говори много о својој сестри, али сматра да је Маргот интелигентна и лепа. Међутим, верује да је ситничава и омиљена код родитеља. Обратите пажњу како се њихов однос мења како Ана одраста и престаје да буде дете у очима своје сестре.
Јан и Мип Гис
Јан и Мип су били блиски пријатељи породице Франк. Када је Ото Франк био приморан да напусти фирму, Јан је преузео њено вођење. Мип је била једна од нејеврејских запослених радница која је помагала породици Франк и другим Јеврејима у скривању.
Господин и госпођа Ван Дан
Господин Ван Дан је, према Аниним речима, био упућен у политику и актуелна друштвена догађања. Госпођа Ван Дан је описана као површна, кокетна и себична жена.
Петер ван Дан
Петер је син господина и госпође Ван Дан, имао је шеснаест година када се преселио у тајно скровиште. Испрва је Ани био досадан и неспретан, али касније је открила да има осећања и снове, баш попут ње. Постали су пре свега пријатељи, а затим и момак и девојка.
Алберт Дусел
Алберт је зубар који је морао да остави своју хришћанску девојку када је приморан да се сакрије. Он и Ана су делили собу, што је изазивало тензије међу њима.
Интимна страна дневника
Један од најдирљивијих аспеката Дневника Ане Франк је његов интимни карактер. Ана није писала само о догађајима око себе, већ и о својим унутрашњим световима. Њени записи откривају њен прелазак из детињства у адолесценцију, њене мисли о љубави, идентитету и будућности. Ана је била интроспективна и зрела за своје године и често је размишљала о смислу живота и природи добра и зла. То су најлепши делови Дневника који предочавају велики таленат Ане као писца.
Њене мисли о љубави, посебно о односу са Петром ван Пелсом, једним од супутника у скривању, пружају читаоцима увид у емоције младе девојке која се суочава са првим љубавима и разочарањима. Ана је такође писала о својим односима са родитељима и сестром, изражавајући осећања која су многи тинејџери искусили – осећај неспоразума, потребу за приватношћу и жељу за признањем. Ти записи делују веома живо, опипљиво и са њима сваки тинејџер може лако да се идентификује.
Ана Франк као писац
Анино писање осликава страхове, наде и борбе тинејџерке која живи у скровишту. Њен стил је изузетно разговорни, што није изненађујуће с обзиром да пише свом дневнику писма као другарици. Књига је занимљива, пуна живописних детаља и мудрих мисли, да смо понекад у неверици да их је изедрила тако млада особа.
Поред тога што осликава сурову стварност живота током нацистичке окупације Холандије, дневник такође наглашава снагу љубави и значај јачине породичних веза. Прича о Ани Франк је једна од најпотреснијих наратива у модерној историји, а њен дневник је ванвременски класик који ће увек служити као почаст и опомена људском духу.
Значај Дневника као сведочанства о Холокаусту
Ана Франк пружа непроцењив увид у живот Јевреја током нацистичке окупације. Њени записи детаљно описују како су се Јевреји суочавали са рестрикцијама, прогонима и свакодневним опасностима. Ана пише о константном страху од откривања, о недостатку хране и основних потрепштина, као и о међуљудским тензијама које су биле неизбежне у тако скученом простору.
Кроз Анин дневник, Холокауст није само сува историјска чињеница; он постаје лична прича једне девојчице која сања о слободи, образовању и љубави. Ана описује и свој однос са породицом, пријатељима и супутницима у скривању, пружајући читаоцима дубље разумевање људских емоција и односа у екстремним условима. Њени записи омогућавају читаоцима да се повежу са жртвама Холокауста на личном нивоу, што додатно наглашава ужас геноцида.
Друштвено-политички контекст
Постоји низ чињеница које многи знају о Ани Франк, али и низ оних које су углавном занемарене, заборављене или потиснуте из наратива о њеном животу. Након што је породица Ане Франк откривена, нацисти су целу групу депортовали у логоре. У логорима су сви страдали осим њеног оца Ота. Једна од особа која им је помагала при скривању сачувала је Анин дневник, и након рата Ото Франк га је објавио. Књига Дневник Ане Франк преведена је на више од 70 језика и постала је једно од најпознатијих и најважнијих сведочанстава о Холокаусту.
Али постоји читав низ чињеница које су углавном непознате, или занемарене, или су у наративу о Ани Франк потиснуте у други план. На пример, сви сакривени Јевреји у тајном скровишту нису били холандски, него немачки Јевреји, и током целог периода скривања говорили су немачки. Породица Франк је избегла из Немачке због растућег антисемитизма у страху за сопствену безбедност. Нису намеравали да остану у Холандији, већ су планирали да оду у САД, али никада нису добили визу и остали су „заробљени“ у Холандији.
Локални становници су често пријављивали Јевреје нацистима у замену за новчане награде. Нажалост, локална холандска полиција активно је учествовала у хапшењу Јевреја, укључујући и породицу Франк. Након хапшења, локалне фирме су често долазиле да „очисте“ скровишта и продају имовину ухапшених. Овај аспект сарадње и профитерства локалног становништва је често занемарен у наративима о Холокаусту.
Командант немачке Гестапо полиције који је водио акцију хапшења Ане Франк и осталих из скровишта био је аустријски полицајац Карл Силбербауер. Након рата, Силбербауер је био осуђен на 14 месеци затвора због злостављања припадника Комунистичке партије Аустрије, али је касније радио за тајну службу Западне Немачке. Силбербауер је наставио своју каријеру у аустријској полицији, а чињеница да је он ухапсио Ану Франк откривена је тек 1963. године.
Након завршетка рата, малобројни холандски Јевреји који су преживели страдања у нацистичким логорима вратили су се у земљу. Наишли су на бројне препреке, укључујући антипатију од стране холандског Црвеног крста и захтеве за плаћање заосталог пореза. Друштво их није дочекало раширених руку, што је додатно отежало њихов повратак и интеграцију у послератну Холандију.
Сведочанство за сва времена
Дневник Ане Франк је истинско ремек-дело које приказује суштину преживљавања током најмрачнијег периода људске историје. Ова књига је један од најважнијих књижевних сведочанстава двадесетог века, и представља моћан подсетник на вредност слободе и отпорности у временима невоља. Сама чињеница да је до ових вредности дошла једна девојчица, чини ово дело незаобилазним штивом за читање у основној школи.
[1] У књижевној критици дуго су вођене расправе о томе да ли је исправно рећи „књижевност за децу“ или „дечја књижевност“. Аргументи су били да термин књижевност за децу убраја ауторе који пишу за децу, тако да је термин „дечја књижевност“ неадекватан јер би то значило да ту књижевност пишу деца. Међутим, када посматрамо „Дневник Ане Франк“, рекли бисмо да је то дечја књижевност јер је дневник написала једна девојчица – тинејџерка. Данас се оба термина равноправно користе и не обраћа се више пажња на ову терминолошку диференцијацију.
